Izolacija ili razvod - Ispovest Titove udovice (10)

Među članovima Izvršnog biroa Predsedništva CK SKJ, koji su 7. marta 1974. godine raspravljali o “slučaju Jovanke Broz”, a na osnovu izveštaja partijske komisije, Titova supruga nije imala nikog na svojoj strani. Iako među sobom već uveliko podeljeni i posvađani, kao jedan stali su uz Tita, spasavajući ga od žene za koju su imali samo reči mržnje i osude.

Evo kako je tekla ta njihova višečasovna bitka za “goli život” predsednika Republike (citati su uzeti iz stenograma koji je obradio i publikovao Andrija Čolak):

Rato Dugonjić: Jednostavno ne znam šta da kažem više. To je, drugovi, nemoguće rešiti. Nemoguće redovnim i normalnim putem. Ja ne znam šta je toj ženi. Ne znam. Dobro, ako želi sve političke funkcije da drži u rukama, ali pitanje Tita kao ličnosti, čoveka... Zašto mu ne da lekara. Ja pravo da vam kažem, ako bih još jednom ovakav razgovor s njom imao, ja bih poludeo. S druge strane, šta da radimo s predsednikom, o kome moramo da vodimo računa, a moramo da vodimo računa i o tom kako će da primi sve ovo i kako da mu pomognemo da nađe rešenje za izlaz iz te situacije. A tu se radi o stvarima koje nam niko živi ne bi oprostio, ne samo u našoj zemlji, nego i u svetu, ako bi se desila neka katastrofa s Titom, zbog toga što nije organizovana briga oko njega... Molim vas, u rezidenciji nema kuvara. Znate šta to znači? Svaki od nas ima redovnu ishranu...

Stane Dolanc: Ja sam u Karađorđevu pitao drugaricu Jovanku, da li je tačno da je rekla da će ona i Tito “pre da crknu” nego da kuvara puste u kuću. I ona je, molim vas, već drugi dan vodila istragu ko mi je to rekao.

Dugonjić: Drug Tito je, kako se saznalo, ležao tri dana u biljarnici, a niko nije imao pristupa do njega, i svašta se moglo dogoditi...

Mitja Ribičič: Ove službe oko Predsednika treba hitno angažovati da ne slušaju Jovanku Broz. Znam da je to nerealno, jer onaj ko ne sluša Jovanku, taj će biti špijun i biće stavljen na spisak. Ona ne zamera Miškoviću toliko što je Titu kazao ovo, ili ono, nego što je Mišković bio kod sina druga Tita, a ona je to zabranila... Duboko sam uveren, ma kako mi to kao laiku bilo teško reći, Jovanka je težak bolesnik i zbog toga mislim da je jedino rešenje u lečenju drugarice Jovanke.

Dolanc: Drugovi, duboko sam ubeđen da bi u slučaju da se drugu Titu nešto desi, mi bili krivi...

Edvard Kardelj: To će biti oružje onih koji rade to što rade...

Vladimir Bakarić: Da, da. Oni koji ga ubijaju...

Dolanc: Uvek smo nastojali da drugarici Jovanki pomažemo, ali, što kaže Rato razgovor je nemoguć. Jer ti možeš razgovarati o ne znam čemu, a ona će se vratiti na Miškovića. To je jedna patološka mržnja.

Dugonjić: To nema kraja.

Dolanc: Kad smo Rato i ja razgovarali s drugom Titom oko njegovog ličnog obezbeđenja, drugarica Jovanka nam je rekla: “Krivi ste vi za takvo zdravstveno stanje Tita”. Drug Tito je prekinuo i rekao: “Šuti, Jovanka. Ti si kriva, ti sa tvojim stavom, s tvojim pritiskom na mene”.

Dugonjić: Drug Tito je rekao: “Ti mi truješ život”.

Dolanc: Da, da. A drugarica Jovanka je odgovorila: “To nije tačno, ja tebe dobro znam”. A drug Tito je odvratio: “Ne znaš ti mene ništa, ja dobro znam da si ti kriva”. Mi smo od drugarice Jovanke tražili da vrati dokumenta a koje tvrdi da ih poseduje. Ona je rekla da dokumente ne da. Kad je drug Tito rekao da dokumenta mora dati, odgovorila je: “Ja ih ne dam”.

Dugonjić: Ja sam joj rekao: “Drugarice Jovanka, Vi nemate nikakvih privilegija u ovoj partiji. Vi to morate dati ako imate”. A ona je odgovorila: “Ja ne dam”.

Dolanc: Na moju primedbu, ako ona nema u nas poverenja, onda mi idemo, ona je počela da viče: “Ja ću biti žrtvovana, mene ćete žrtvoati. Streljajte me”... O članovima ove komisije govorila je da su prodane duše. Tvrdila je da poseduje za svakog dokumentaciju sa kojom može da ucenjuje, da je sada nastupio trenutak za biti ili ne biti... Na razgovoru s Titom, kome je prisustvovala i drugarica Jovanka, drug Tito je rekao: “Ja 40 godina gradim ovu partiju i neću dozvoliti da se na takav način ruši kao što ti, Jovanka radiš. Kuda to vodi?”

Dugonjić: Drug Tito je rekao: “Ti sada hoćeš da mi rušiš ono što ja 40 godina gradim, zašto sam život dao.”

Dolanc: Kad sam drugu Titu doneo predlog dnevnog reda za kongres SKJ, rekao mi je: “Ovo oko biranja predsednika SKJ ostavite... Pitanje je hoću li ja to prihvatiti”. Na moju primedbu da je s njim o tome razgovarano, on mi je rekao: “Ma čuj, ja bih mogao da radim još dugo i osećam se sposobnim da radim, ali zbog nje ja ne mogu. Ostaje mi jedino da se razvedem, ili da ostavim sve ove funkcije, jer ja neću sam sebe da sramotim”. Jednom mi je drug Tito rekao: “Ja od nje ne mogu da živim, a mogao bih, bolje se osećam, šećer mi je pao, puls je normalan, sve je dobro, ali od nje, ne mogu da živim”.

Bakarić: Interesira me da li bi Tito od nas tražio podršku da se razvede, ili u to još nije siguran. Jer on je tu reč i sam nekoliko puta upotrebio.

Dolanc: Meni je to drug Tito rekao tri-četiri puta.

Bakarić: I meni.

Raspravu je zaključio Dolanc. Rekao je:

- Prihvatamo izveštaj komisije i njene zaključke. Svi članovi Izvršnog biroa, kao i drugovi Kardelj, Bakarić, Ribičič, Bijedić i Ljubičić, treba da odu kod druga Tita i upoznaju ga sa ovim razgovorom i našim zaključcima i da mu predložimo odluke koje on treba da donese.

Dolanc je pogodio suštinu.

Tito treba da donese odluke koje mu oni predlože. Dakle, da Jovanku izoluje od sebe, da sebe izoluje od Jovanke, a ako može, da se što pre razvede. Naravno, bez skandala. Za to će se već oni pobrinuti.

O tome kakvu su stvarnu nameru imali Titovi saborci i saradnici, Jovanka Broz je opširno govorila u pismu delegatima vanredne partijske konferencije, održanoj juna 1988. Ukazujući na Dolanca i Ljubičića kao na glavne krivce, ona kaže:

- Oni su, svaki na svoj način, služeći se svojim ljudima i svojim sredstvima, predstavljajući se kao Titovi najbliži saradnici, što su po funkciji morali biti - pokazujući se pred javnošću uvek s njim, u isto vreme lišavali Tita mogućnosti svakog odlučivanja. Okruživali su ga svojim ljudima, počevši od osoblja koje je radilo u kući, preko ličnih sekretara, lekara, obezbeđenja do najviših funkcionera. Pod vidom zaštite Titovog zdravlja, pod maskom zaštite Titovog mira, filtrirali su sve informacije koje su mu dostavljene, da bi, konačno, sprečili svaki drugi dotok informacija sem svojih.

- Videvši to - kaže Jovanka - a bojeći se za sam Titov život, pokušala sam da to sprečim i obavestim tada najuglednije ljude šta se u našoj kući dešava. Upoznala sam Bakarića s onim što je Ljubičićeva ekipa lekara radila s Titom. Nije se čak ni iznenadio, ali je insistirao da se ta ekipa zameni, što je i učinjeno. Upozorila sam Vidoja Žarkovića, tada predsednika Predsedništva SFRJ, na intrige koje se organizovano vode oko nas, ali je on rekao da je to moja i Titova stvar i nije hteo, ili, možda, nije ni smeo da sluša.

Svoju ispovest delegatima vanredne partijske konferencije Jovanka Broz završava rečima:

- Posledica tih mojih nastojanja da zaštitim Tita bila je da su ga potpuno odvojili od mene, odveli iz kuće u Beogradu i sledeće tri godine, do smrti, vodili unaokolo i sve više i više izolovali. Javnosti je to moje naglo i upadljivo odsustvo bilo predstavljeno kao naš bračni sukob, a to je kao zvanično objašnjenje dao Mikulić na jednoj konferenciji za štampu. A onda su počele da kolaju priče da se borim za vlast, da sam luda, da negativno utičem na Titov duševni mir i njegovo zdravlje... Ovo su samo neki od uzroka koji su kasnije doveli do nasilne provale u Užičku 15, da zaplene Titove arhive i moje lične prepiske, do moje potpune izolacije. Policijskom premetačinom i zaplenom svih pisanih materijala, noćnim provalama u Titov radni kabinet, pokušali su izbrisati sve tragove koji mogu uputiti na prave krivce.

OPERACIJA

Pitali smo, za vreme razgovora u Ečkoj, Jovanku Broz:

Da li ste posetili Tita u Kliničkom centru u Ljubljani posle njegove operacije?

- Ne. Nisam bila u Ljubljani. Htela sam, ali mi nisu dozvolili.

o Imali ste primedbi na način kako je Tito lečen.

- Da. Ljubičić je i tu upleo svoje prste.

o Kako?

- On se usudio da i u tako delikatnoj stvari, kao što je hirurški zahvat, daje svoje mišljenje. Pa, zamislite kakav je to čovek, kad je dao nalog, da ne kažem naređenje, da se Titu odseče noga. A Tito je već bio star i jako bolestan.

(SUTRA: Dama (ni)je žrtvovana)