Чему и откуд сад ова одурна и патетична једночинка: “руски шпијун”?! У Србији по којој НАТО фукара крвничка парадира као по трофејној прћији- ви потежете Русе?!

„Ово је права истина господине председниче... Понављам са највећом жестином и осудом: истина маршира и ништа је неће спречити... Када је истина закопана под земљом, она расте и достиже толику снагу да једног дана када експлодира носи све пред собом... “

 (Писмо Емила Золе председникуФранцуске поводом афере „Драјфус“)

Као народ који је већ имао много прилике да окуси слатко-киселе плодове консеквенцијалистичке етике, али и као народ који је због своје историјске и геополитичке принципијелности можда и највише страдао у Европи, Срби имају моралну обавезу да се према овим догађајима постављају часно и људски.

 Када говоримо о Србији, не само да смо се одрекли самоуправљања, него смо то урадили без размишљања, прихватајући грубе идеолошке концепте запада. Можда ја и нисам у праву. Али када смо ми то озбиљно проверили у пракси који су резултати били тада, а које имамо сада. На основу којих показатеља ми безусловно одбацујемо било коју алтернативу, тачније било које разматрање алтернативе, садашњем концепту?

 Оно што може да радује у суморној косовској свакодневици јесте да је већ 14 земаља повукло признање "Косова". Не верујемо да се Вучић много радује томе, јер је то супротно његовој политици „разграничења“. Наравно, то није успех српске него руске дипломатје. Ивица Дачић просто се намучио да на географској карти пронађе државе које су одустале од признања Приштине

 Посебан проблем је уколико водоводе преузму стране фирме. На тај начин угрожен су и национални суверенитет и безбедност. Савремена дигитална технологија омогућава ефикасно управљање на даљину. Уколико дође до рата, НАТО не мора да бомбардује из ваздуха, може једноставно да затрује воду. Занимљиво је да приликом последњег боравка у Зрењанину, 30. марта ове године, у оквиру кампање Будућност Србије Александар Вучић није помињао пијаћу воду иако се ради о горућем питању

 Ух, ако мене питате, боље да нам није ни долазио, баш у ове дане обележавања две деценије наше јуначке кумановске капит(а)ул(из)ације, да нам досипа со на рану. Мислим, не само због тога што тамо где је Шишко Менчетић, пардон Палмер, ту, засигурно, што би рекла Врховникова дворска препискарала, "смрди" да Риђокоси хоће да ружи државу Србију

 „У Србији, двехиљадитих година под Вучићем, имали су корупцију, непотизам, медијски мрак, девастирано судство, али су произвели Вулина, Весића, Бранбићку, богат ријалити програм, Београд на води и гондолу са три кабла. ....“. Да ли би овако звучала реплика из филма када би се у филму „Трећи човек“ споменула Србија под Вучићем уместо Италија под Лукрецијом Борџијом?

"Након изјаве Доналда Трампа да треба признати суверенитет Израела над Голанском висоравни, неоснована је свака демагогија о анексији Крима. Крим не признају, док Голан или Косово признају по јединственом критеријуму — нама тако одговара“, сматра Константин Косачов.

 Све док се у НАТО државама званично сматра да је агресија била исправна, праведна, савесна или поштена, њена противправност нам је бескорисна. Тек када у тој бици морала и права дође до приближавања морала праву (што је много дужи процес него обратно) имаћемо рашта да кажемо „у праву смо“