Vratimo se međunarodnom pravu, Rezoluciji SB UN 1244, svom Ustavu i dostojanstvu

Šolc-Makronov papir nije predlog jer je praćen listom pretnji „strani“ koja ga ne prihvati. Nije pregovarački  okvir jer se zove „Osnovni sporazum“, a ne „Osnovni pregovarački okvir“. Uz to Šolc-Makronov papir sadrži gotova rešenja za niz suštinskih pitanja kojima se papir pretvara u neku vrstu Ustava arhitekture odnosa Srbije i tzv. Kosova, kao potpuno nezavisnih suverenih država, prejudicirajući na taj način sva buduća rešenja i detalje.

Ukoliko bi bio potpisan „osnovni sporazum“ predstavljao bi prekretnicu kao prvi pravni osnov i prvi međunarodno-pravni izvor prava i obaveza „strana“. Ništa od svega potpisanog pre tzv. Osnovnog sporazuma, ako bude potpisan, uključujući i tzv. Briselski sporazum od 2013. godine, nema pravnu osnovu niti je izvor prava. Setimo se da Ustavni sud Srbije svojevremeno proglasio Briselski sporazum za politički, nepravni akt.

To bi bio prvi bilateralni sporazum između Srbije i tzv. Kosova, prvi slučaj u istoriji da Srbija prizna tzv. Kosovo kao sebi ravnog međunarodnog pravnog subjekta i suseda, dakle kao strani entitet i subjekat.

Francusko-nemački sporazum nije pregovarački okvir, jer se zove „Osnovni sporazum“. Ukoliko bi bio potpisan, predstavljao bi prvi međunarodno-pravni bilateralni sporazum između Srbije i tzv. „Kosova“

Taj tzv. Osnovni sporazum Zapada (EU/NATO) će se na dalje tretirati kao stub susedskih odnosa dve nezavisne države, kao pravni akt veće pravne snage od Ustava Srbije i tzv. Ustava tzv. "Kosova".

Predpostavljanje drugačije interpretacije služile bi samo za lokalne, unutrašnje potrebe, što bi Zapad tolerisa sve dok proces suštiski teče u skladu sa njegovim geopolitičkim interesima.

Šolc/Makronovim tzv. Osnovnim sporazumom „strane“, gotovo usputno prihvataju obavezu da potpišu „sveobuhvatno pravno obavezujući sporazum o normalizaciji“. Iz te sada međunarodno-pravne obaveze (tj. ako se potpiše Šolc-Makronov „Osnovni sporazum“), ni jedna „strana“, dakle ni Srbija, više ne može izaći.

A šta je „normalizacija“ tumačiće, ne Srbija, nego EU/NATO. EU/NATO ne skrivaju da to, u krajnjoj liniji, znači uspostavljanje diplomatskih odnosa između Srbije i tzv. Kosova. Jasno je da će Beograd tvrditi da to nije tako i da to ne prihvata. Problem je što bi odgovor EU/NATO bio da se Beograd već odrekao protivljenja prihvatanjem  Šolc/Makronovog tzv. Osnovnog sporazuma.

Eventualnim potpisivanjem Šolc-Makronovog tzv. Osnovnog Sporazuma Srbiji bi rizikovala da ostane bez velike međunarodne podrške suverenitetu i teritorijalnom integritetu i da ostane na milost i nemilost nosilaca hegemonizma i ekspanzije.

To bi ujedno bio kraj procesa otpriznavanja i otvaranja vrata za nova priznanja ilegalnog otcepljena, uključujući i od nekih članica  EU koje su do sada odbijale.

Iz te sada međunarodno-pravne obaveze (tj. ako se potpiše Šolc-Makronov „Osnovni sporazum“), ni jedna „strana“, dakle ni Srbija, više ne može izaći

Nadajmo se da smo dovoljno zreli, da ćemo se vratiti međunarodnom pravu, Rezoluciji SB UN 1244 i svom Ustavu i dostojanstvu.

Pravo i principi međunarodnih odnosa su najpouzdaniji oslonac mira, bezbednosti i napretka. Zapostavljanje i omalovažavanje principa i prava, na jednoj i povlađivanje bogatim zapadnim otimačima srpske državne teritorije, na drugoj strani, teško se može podvesti pod srpski ili civilizacijski interes.

(Autor je diplomata i bivši ministar spoljnih poslova Jugoslavije)