Културна политика
|
|
Јована Папан
|
уторак, 25. јануар 2011. |
Није у питању новотарија са Запада, већ традиција државе која постаје сила којој се клањају и они који је виде као највећег ривала, а који своју децу кришом ипак желе да подижу са мало више избаченим канџама.
|
Културна политика
|
|
Мила Алечковић-Николић
|
среда, 12. јануар 2011. |
Нови или стари тип личности у финансијском тоталитаризму одменио је некадашњег "новог човека" из доба комунизма. То је сада: раскорењени, завидни, интересни "профи-ман" и друштвени психопата (егоиста, хедониста, безобзиран, аморалан, агресиван).
|
Културна политика
|
|
Драгана Кањевац
|
уторак, 04. јануар 2011. |
Актуелна Србија налик је на постаријег запуштеног типа, слабокарактерног лузера који пуши, пије, има висок притисак и холестерол, све га боли ал за живу главу неће код доктора. Успешнима завиди и зна их кад су били нико и ништа.
|
Културна политика
|
|
Ана Радмиловић
|
уторак, 28. децембар 2010. |
Знате шта се све деси некоме ко се у Србији усуди да каже макар и делић онога за шта Ведрана у Србији добија аплаузе. Ја морам да будем коретна – говор мржње допуштамо само гостима.
|
Културна политика
|
|
Јована Папан
|
субота, 25. децембар 2010. |
Подлежући општој параноји, одрасли не штите своју децу, већ пројектују своје страхове на њих. Све радикалније мере предострожности само загорчавају живот људима, а ефекти нових закона су занемарљиви у погледу њихове сврхе – заштите деце.
|
Културна политика
|
|
Босиљка Медић
|
субота, 18. децембар 2010. |
Сам Кустурица небројено пута је подвлачио да му је „лакше било остварити признање на нивоу Југославије, него у Сарајеву“, као што му је, након тога, неупоредиво лакше било да стекне светску славу, него да му се та слава на достојан начин призна у Београду.
|
Културна политика
|
|
Предраг Анђелић
|
среда, 15. децембар 2010. |
Из перспективе данашњег претежног поимања политике као епицентра зла, парадоксална је али и истинита чињеница да је ондашња, комунистичка политичка класа најдуже одолевала свеопштој употреби естраде.
|
Културна политика
|
|
Јелена Тинска
|
уторак, 07. децембар 2010. |
Вилимон је доказ да се код нас „праве уметничке вредности" награђују у свим режимима. Она је као „заслужни уметник“ добила атеље од првог, од другог се преселила у још већи атеље, а у овом последњем стекла и националну пензију.
|
Културна политика
|
|
Небојша Васовић
|
среда, 24. новембар 2010. |
Једини сигуран пут да неки српски универзитет доспе на Шангајску листу међу пет стотина најпрестижнијих светских универзитета води кроз повећање броја објављених чланака на СЦИ и ССЦИ листама.
|
Културна политика
|
|
Петар Анђелковић
|
недеља, 21. новембар 2010. |
Електронски и штампани медији су за велику (ако не и апсолутну) већину људи најважнији и једини извор информација. Свака информација, на овај или онај начин, носи одређену поруку ономе коме се саопштава.
|
|
Културна политика
|
|
Ана Радмиловић
|
понедељак, 24. јануар 2011. |
Из овога би неко ко нема паметнија посла могао да извуче тенденциозни закључак да време и новине не само што се нису променили набоље, него су постали гори, нехуманији и безобзирнији и према онима о којима пишу и према онима који би то требало да читају.
|
Културна политика
|
|
Василије Милновић
|
среда, 05. јануар 2011. |
Да би се умилили вуковима капитализма, макар и овог домаћег – трајно транзиционог, уметници, очигледно, морају да испуне одређене захтеве и испоштују одређене формуле, како би обезбедили довољну количину потребног новца.
|
Културна политика
|
|
Јована Папан
|
понедељак, 03. јануар 2011. |
У Србији, земљи у којој је састављање краја са крајем нејупражњаванија спортска дисциплина, спортске патике постале су важније од живота.Србијa је остала без ваздуха, све отишло у “Ер макс” – шала је која кружи међу млађом популацијом, добро упућеном у значај који ове патике данас имају у Србији.
|
Културна политика
|
|
Слободан Владушић
|
уторак, 28. децембар 2010. |
Примера забрана ради забрана има на хиљаде и сви они доприносе нечијој заштити, а заправо доприносе повећању осећања кривице, што за консеквенцу има једну врсту друштвене укочености, парализованости и страха, јер онај ко се осећа кривим осећа да нема право ни на шта, осим да буде кажњен.
|
Културна политика
|
|
Слободан Ракитић
|
недеља, 19. децембар 2010. |
Поделе су, нажалост, традиционална одлика Срба. И увек су нас скупо коштале. Током деценија и векова те поделе су само продубљивана и добијале су нова политичка својства и облике.
|
Културна политика
|
|
Стефан Каргановић
|
четвртак, 16. децембар 2010. |
Са становишта интереса грађана Србије, а посебно будућности њихове деце, ни тадашња ни садашња норвешка искуства у домену коалиционог ратовања нису нешто што би, чак и у неком новом паковању, Србији могло бити од користи.
|
Културна политика
|
|
Раденко Тошић
|
понедељак, 13. децембар 2010. |
У некој врсти егзила Полански наставља да режира филмове, али су то углавном просјечна остварења која не заслужују превише пажње, да би 2002.године услиједио велики повратак са филмом „Пијаниста“ за којег добија америчког Оскара, Златну палму у Кану и француску награду Цезар.
|
Културна политика
|
|
Милан Дамјанац
|
недеља, 05. децембар 2010. |
Прича о регионализацији је дневнополитичка, мада не треба занемарити ни притиске које стижу из ЕУ да Србија што пре раздели моћ по регионима, посебно како би добила приступ фондовима. Било како било, регионализација није исто што и децентрализација.
|
Културна политика
|
|
Слободан Владушић
|
среда, 24. новембар 2010. |
Можда је време да се ипак мало уозбиљимо: кошаркашки клуб Партизан односно хала Пионир за време евро-утакмица можда је последње место слободе у овој земљи, слободе да се навија за себе, а не за другога, а да вас у том часу нико не назива клерофашистом.
|
Културна политика
|
|
Младен Ђорђевић
|
уторак, 16. новембар 2010. |
Једно од недавних истраживања показало је да је 65% ученика бар једном, а 24% више пута било изложено неком облику насилног понашања у периоду од три месеца. Према другом истраживању, око 20 одсто ђака је потврдило да у њиховој школи постоји банда.
|
|