Да ли смо заиста постали толико изоловани од своје средине да нам треба масовна анонимна публика да поделимо најинтимније тајне? Шта тиме исказујемо? Хоће ли бол проћи тиме или ће се радост увећати? Да ли смо постали approval junkie и да ли очајнички патимо за тим Масловљевим мотивом одобравања?

Лична ситуација убице је оно што много више интересује просечног Американца, а тај је морбидни интерес управо оно што одговара погледима НРА. Прва жртва убице је била његова мајка, а управо она је годинама поседовала неколико комада озбиљног оружја.

Једна таква сличност је правопис. Оба језика се пишу скоро идентично као што се и изговарају. Самим тим, дете које зна да правилно напише једну реч, знаће да правилно напише сваку реч, чак и ако је чује први пут.

Са такве ''супериорне'' позиције, наоружани флоскулама о слободном новинарству, праву на истину и борбу против заосталости која их тако праведне и моралне окружује са свих страна, храбро су кренули у пројекат измене свести својих непросвећених сународника, и настављају и даље са својом племенитом мисијом.

У припреми је један нови скуп "знанственика” који ће изложити своје радове о томе да су Срби, заправо, присвојили ћирилицу од Хрвата и, пошто су је незнатно дотерали, прогласили за своје национално писмо. Кад и то буде “знанствено” доказано, вероватно ће на исти начин утврдити и како су Срби, од њих преузели и језик.

По речима људи одговорних за стручни аспект деловања а чија мишљења и оцене смо могли да чујемо тек након смењивања слободоумног управника Сретена Угричића, веома значајне одлуке који су се тицале најважнијих питања рада ове изузетно битне националне културне установе доношене су мимо стручног већа Библиотеке.

Уколико се оствари гореописана намера свирепог убиства јединог медицинског часописа на српском језику штампаног ћирилицом, то ће бити чак и степен извитоперености духа гори од аутошовинизма – то ће бити прави културни аутогеноцид!

Оно што можда само донекле представља одређену недоумицу је зашто деполитизација постаје доминантан модел у већем делу тзв. „развијеног света“, па ево, и овде, у Србији, где један аналитички портал попут нашег НСПМ-а бива обележен као „политизовани“.

Да ли је примерено и достојно да се и оваква посебно осетљива прилика, када се мора избегавати свака политичка и идеолошка инструментализација, користи за политичке и идеолошке обрачуне и дисквалификације.

Николић чак све време своју позицију гради на аргументима који сугеришу да смо сви ми (за)остали у 18. или 19. веку и да смо још увек фасцинирани и сасвим некритични према научно-техничком прогресу и његовим могућностима које стоје у „служби човека” и његовог „господарења над природом”.