Хоће ли се медији бавити тада рачуницом, колико нас Косово кошта. Али није важно. Важно је да сате, дане и ноћи проводимо уз Великог брата, Фарму, Гранд параде и хитове. А о себи и не морамо мислити. Други о нама мисле много више и темељитије.

Ради се о историјској трагедији једног народа коме је слобода била вековни сан - све док се није обистинила. Својим односом према раду, одговорности и солидарности, ми већ два века поручујемо „Врати се ага“.

Луковићеви сљедбеници, који коментаришу текстове на Е – новинама и за чије коментаре уредништво сноси одговорност, ни мало не заостају за својим идолом.За њих је Милован Малић одвратно дијете одвратних родитеља, штене које ће једнога дана постати предсједник.

Великог Брата није родила мајка Србија, али је он очито усвојен у нашу породицу. У отуђеном свијету модерни човјек од родбине једино има Великог Брата. Управо такав потребан је савременој цивилизацији. У његовом формирању традиција се намеће као препрека, зато јој треба одузети значај.

Заговорници формирања регионалних јавних сервиса истакли су да су у изради Нацрта закона учествовали само они који се противе њиховом постојању, док је већина присутних била одлучна у ставу да нишка НТВ мора да прерасте регионални јавни сервис.

Студенти су се жалили на лош квалитет наставе и неусклађеност градива с болоњским процесом, а „Независне“ су откриле да је Нурић 2009. успео да превари Министарство просвете и културе РС, које му је нострификовало и признало диплому доктора уставног права.

У току следеће 2014. године биће обележена 100-годишњица Првог светског рата. Нема потребе говорити колико је то значајна и знаменита годишњица за српски народ. 

Када се само погледа списак нових председника ресорних одбора може се се јасно видети да не постоји елементарни континуитет са ранијим деловањем, али је зато очигледно да се и даље наставља са кадровском праксом која је и довела до пораза на изборима.

То им није било довољно, па је након дегутантно патетичног „протестног писма“ свјетској организацији и њеном челнику услиједило провидно и врло брзо раскринкано спиновање о некаквом „извињењу“, ни мање, ни више, него комплетних Уједињених нација.

Помињати у филму решење Јеврејског питања у Србији, а не поменути разлог за то, делује злонамерно. Тужно је и помало мрачно уопште причати о томе, али у Србији је то могло да се деси јер овде никад и није било пуно Јевреја, поготово не онолико колико их је било у Немачкој или Пољској.