Одговор Додику - Укидање криминалног Инцковог "закона" кључно је питање за Републику Српску и српски народ

Независне новине су у броју од 3. фебруара ове године објавиле колумну господина Милорада Додика, српског члана Предсједништва БиХ. С обзиром на то да се господин Додик у својој колумни све вријеме обраћа мени лично, не могу а да му не одговорим, и то као човјек човјеку, са најбољим намјерама не само према њему лично, већ прије свега, боље рећи изнад и њега и мене, у најбољој намјери према нашој Републици Српској.

Овај одговор најприје сам 3. фебруара 2022. године послао Независним новинама, са молбом да га објаве, али су ми веома брзо, за неких пола сата одговорили како су одлучили да не објављују овај одговор. Жао ми је због тога.

Господине Додик, у Вашој колумни кажете како сте изненађени да ми је промакло да је Народна скупштина Републике Српске 1. фебруара на дневном реду имала политичко-економску ситуацију у БиХ и да је "отуд и низ закључака које је Скупштина усвојила”. Није мени промакло ништа, па ни назив дневног реда те скупштинске сједнице.

Ако су проблем садашња законска рјешења о тој банци у вези са тим, па зашто онда у првофебруарским закључцима Народна скупштина не предложи да се хитно иде са приједлогом допуна Закона о Централној банци БиХ, којима би јој било омогућено, да не кажем наложено, да толики вишак новчаних средстава кредитно пласира у домаћу привреду

У вези с тим морам примијетити да у првофебруарским закључцима Народне скупштине нема ничега што би говорило о стању макроекономске политике, њеним показатељима, а камоли о приједлозима у ком правцу би ту политику требало поправити, па и тако што би вишак од 400 милиона евра, колико износите да има вишка новца у Централној банци БиХ, био улаган у виду кредитних средстава која би та банка додјељивала пословним субјектима у БиХ. Па та банка према Уставу БиХ има надлежност за монетарну политику, чији циљеви су, између осталог, висок ниво производње, висока стопа привредног раста и висока стопа запослености, а тога нема без одговарајуће проактивне кредитне политике Централне банке.

Ако су проблем садашња законска рјешења о тој банци у вези са тим, па зашто онда у првофебруарским закључцима Народна скупштина не предложи да се хитно иде са приједлогом допуна Закона о Централној банци БиХ, којима би јој било омогућено, да не кажем наложено, да толики вишак новчаних средстава кредитно пласира у домаћу привреду. Гласање српских представника у институцијама БиХ за такво законско рјешења не би било супротно интересима Републике Српске. Напротив. Али, како рекох, не би ниједне ријечи о томе у првофебруарским закључцима, иако је и економија била тема те сједнице Народне скупштине.

Е, да је такво нешто било предложено у првофебруарским закључцима, онда би то било сувисло. Међутим, нема тога у тим закључцима, па сам зато у мојој колумни Велика обмана и написао да је одвраћање пажње наше јавности од неиспуњења сопственог циља (укидања Инцковог криминалног тзв. "закона о забрани негирања геноцида”), кад се у првоферуарским закључцима одједном убацује прича о закону о финансирању невладиних организација, закону о утврђивању поријекла имовине и оснивању радног тијела за борбу против корупције.

Јер, и то ћу поновити, укидање тог криминалног "закона”, наметнутог најприземнијом самовољом Валентина Инцка, је кључно питање, питање свих питања за Републику Српску и српски народ

Нико разуман, морам то и сада да поновим, не може имати ништа против тога, али зашто сада у причу о Инцковом "закону" убацујете све ово. Несувисло је, а осим тога прво господине Додик истрајте у борби да се разријеши питање које до овог тренутка није разријешено, а то је укидање наметнутог Инцковог "закона”.

Јер, и то ћу поновити, укидање тог криминалног "закона”, наметнутог најприземнијом самовољом Валентина Инцка, је кључно питање, питање свих питања за Републику Српску и српски народ. Оно није само питање истинске владавине права на нашем простору, у којој нема мјеста самовољи и насиљу појединца, већ је то кључно питање и нашег националног и државног достојанства и биолошког опстанка српског народа на овим просторима.

Својеврсна потврда управо реченог је и чињеница да ни уважени господин Додик у својој колумни није комбатирао ни са једном од тих мојих ријечи. Сигуран сам да то није учинио нити би икада помислио да то учини, зато што смо у томе ја и он истомишљеници, и дијелимо исте политичке циљеве, у чијем средишту је увијек Република Српска.

Међутим, нема ништа од остварења тих циљева, поштовани господине Додик, ако у јулу прошле године кажете једно, а у фебруару ове године говорите друго. И зато, искрено желећи све најбоље Вама и Вашим најмилијим, ја господине Додик у свему остајем код мог текста Велика обмана. Он није моје непријатељство према било коме, већ сам моја љубав и брига за српски народ и Републику Српску, којима припадам свим мојим бићем.

(www.frontal.rs)