Jedno je sigurno, dok iz Beograda slušamo priče o srpskom jedinstvu i slozi, teško je ne osetiti gorčinu svesni toga da srpsko društvo sve više propada, izmoreno mnogobrojnim podelama i konfliktima i potpuno onesposobljeno da se po bilo kom osnovu sabere i počne da deluje u svoju korist. Onima koji se ismevaju nad srpskom istorijom, kulturom i Ustavom Srbije, reklo bi se, za sada još uvek dobro ide

BiH i Crna Gora su 1995. i 2006. zamišljene kao dvije anti-Srbije. To što se srpska politička elita u obje anti-Srbije upire da učestvuje u političkoj raspodjeli privilegija koje „državni“ nivo nudi – pritom se vrlo često poistvojećujući sa tim institucijama a još češće učestvujući u „trange-frange“ kombinacijama na „državnom“ nivou samo ilustruje primitivnu političku i suštinski dezintregrativnu svijest Banja Luke i Podgorice

Ako pred sobom imamo bar elementarne činjenice o smislu i cilju ovih Briselskih razgovora, onda bi to trebalo da bude de iure priznanje tzv. Kosova od strane Srbije. Taj proces započet je sa Briselskim sporazumom i traje i danas

Nismo pod okupacijom, ali smo pod kontrolom stranih firmi. I to je očito. Strani korporativni interes je primaran ovde, što se vidi u svim oblastima

Sve ovo o čemu govorimo, po mom dubokom uverenju, i stanje u kojem se nalazi Srpstvo i sve ove dileme koje Vi i ja imamo i oko kojih se ne slažemo su posledica toga što je sistematski, punih šest decenija, komunizam sekao srpstvo u korenu… Na svakom nivou. I kad je došao kraj, mi smo se nažalost, po onom stokholmskom sindromu i dalje držali tog komunizma

U novoj emisiji „Crno-beli svet sa Đorđem Vukadinovićem“ gostovao je zamenik predsednika Narodne stranke, bivši narodni poslanik i bivši predsedni opštine Trstenik Miroslav Aleksić. 

Ekonomska kriza koja je prohujala svetom obogatila je ionako prebogate vlasnike kapitala, a osudila milione radnika na beznađe. Njima moramo dati novu šansu novim idejama. Jedna od njih mogla bi da bude stvaranje tesne veze neposrednog proizvođača sa sredstvima za proizvodnju

General-pukovnik Nebojša Pavković, iz zatvora u Finskoj, o  najnovijoj knjizi "Košare i Paštrik srpski Termopili" i nedavnoj TV seriji RTS - "Porodica"

Nema danas ugroženije i potlačenije zajednice i manjine u Evropi, možda i u svetu, nego što je to srpska crkva i srpski narod u Crnoj Gori. I to treba jasno i glasno reći. To nije „huškanje“, to je prosto konstatovanje elementarne činjenice

Ne smemo upadati u providnu zamku da se diskredituje protest tako što će okupljeni ljudi biti optuženi da se "bave politikom". Treba na svakom sledećem protestu glasno reći: da, mi se bavimo politikom, jer nema ničeg važnijeg od naših reka i vazduha koji udišemo