Kaže vicepremijer – u krizi smo zbog Kosova. Mnogo se, kaže, kralo. Svakakve malverzacije i šta ti ga ja znam, i sada plaćamo ceh loše kosovske politike. Za koju nije odgovoran on, kao bivši radikal. Nije ni Tadić, kako jadan da se snađe s onim lopužama.

Srpski političari s Kosova – oni koji nisu u „dilu“ sa najnižim šljamom ostataka nekakvih srpskih službi na Kosovu – naći će put. Nalazili su ga i kada smo ih svim silama sprečavali, i da se nismo mešali bolji bi sedeli u tom nesrećnom parlamentu Kosova.

Za ovog kolumnistu Blica i bespoštednog hroničara našeg kulturnog života sasvim je politički korektno i dopustivo da pitanje rešavanja sudbina Kosova i Metohije stavlja u istu ravan sa Padinjakom i Zabelom, i pri tome on tvrdi da je ovaj njegov tekst namenjen razbibrizi i edukaciji.

Posle „svođenja računa“ sa Srbijom i stabilizovanja „države Kosovo“, preostaje Republika Srpska kao sledeći „remetilački faktor“ koji stoji na putu učlanjenja BiH u NATO.

Zato nas, čak i bez Kosova, ista ona (evropska) logika koja je dovela do briselske amputacije bez anestezije, navodno u ime „evropske budućnosti“, može udaljiti i od demokratije i od zamišljene Evrope i od boljeg života.

Za razliku od odlučne Vladine politike da se Briselski sporazum mora sprovesti po svaku cenu, neke opozicione stranke u Srbiji i nevladine organizacije su insistirale na tome da sporazum predstavlja izdaju srpskih nacionalnih interesa i narušavanje ustavnog poretka. 

Zato je draga braćo i sestre, za nas, Srbe sa Kosova i Metohije, posebno važno što ste nas u Beogradu u ovolikom broju dočekali Vi. Hvala vam što nam svojim dolaskom pokazujete, da ako su nas zaboravili i precrtali Vučić, Dačić i Tomislav Nikolić, da nas nije zaboravio srpski narod.

Sramota je i način na koji su psi spašavani. Nisam siguran da se usvajanje pasa iz prihvatilišta po zakonu naplaćuje. Deluje kao reketašenje. Država plaća postojanje prihvatilišta i zaposlene, onda oni za tu platu hvataju pse po ulicama, i na kraju od građana uzimaju reket i naplaćuju usvajanje pasa, 2.850 dinara po psu.

I ovaj režim je pokazao da neće prezati od unižavanja i uništavanja jedne mnogo važnije institucije- zapravo jedine preostale srpske kredibilne institucije – Srpske pravoslavne crkve. Kada se SPC usprotivila Briselskom sporazumu, na svetlost dana su izvučene optužbe protiv jednog vladike.

U maju 2013. isti ti nacionalni legalisti nagovaraju Srbe sa severa KiM da pred Ustavnim sudom iskoriste tu odredbu i ospore briselski sporazum. Ovaj put odustaju od referenduma, jer je očigledno da se većina građana Srbije okrenula progresu i normalizaciji stanja u Srbiji i oko nje.