Na istom tragu, nedavno je Vesna Pešić podigla prašinu u javnosti eksplicitnom podrškom Dačiću, idući čak dotle da „čoveka iz Žitorađe“ egzaltirano poredi sa Čerčilom i De Golom?! 

Ovaj teren je već pripremio Bojan Pajtić, iako je sam bio nespreman da javno zaigra na tu kartu. Njemu nikad nije odgovarao Nenad Čanak kao pojedinac, zato je slomio Ligu, iščupao potonjeg tvorca Vojvođanske partije Aleksandra Odžića, a onda i Aleksandru Jerkov.

Pokušao sam da ukažem da se cela ova afera Dačić može posmatrati u kontekstu unutrašnjopolitičke borbe, rasporeda snaga pred eventualne predstojeće izbore. Pored ove namene okrenute ka spolja, ovakve afere imaju i ulogu raščišćavanja odnosa i položaja među ključnim delatnicima.

A jedino su umovi sa istančanim smislom za mučenje bili u stanju da jednog od najistaknutijih srbomrzaca na Balkanu postave za našeg glavnog nadzornika na putu ka EU. Kako je vreme prolazilo, tako je i g. Kacin napredovao. Bivao je ministar u nekoliko navrata, zatim je stigao i u EU, u kojoj je poslanik već više godina.

Istina, niko u Srbiji, tada nije ni znao ni čuo za Darka Šarića, ali očito da su „žuti“, od kojih je većina esencija i oličenje poštenja (pitajte u CZ-u, recimo), osim vervatno novog ton majstora prvog potpredsednika, i večitog direktora policije Milorada Veljovića, ali ko zna on zna, a ko ne zna?

Nova vlast je ispoljila neverovatnu brzinu i lakoću u uobličavanju svega što je prethodna parafirala sa obrazloženjem da sve što je parafirano predstavlja međunarodni ugovor. 

To je najveći izazov pred kojim se i danas nalazi ne samo premijer ove zemlje, zato on mora pre svega da shvati da ga njegov položaj uslovljava i njegovo ponašanje koje se ne može svoditi na neubedljivo i često neduhovito „šarmiranje“ naše javnosti.

Niti znači da je Demokratskoj stranci potrebna nova politika. Naprotiv. Cilj je častan i ispravan. I mi od njega ne smemo da odustanemo. Potrebno je da se vratimo svojim osnovnim principima, idejama i vrednostima oko kojih smo svoju politiku i izgradili.

Reakcije na događaje sa spomenikom bile su uniformne, skoro školski primeri uobičajenog delovanja nevladinog sektora. Ko god se o tom događaju oglasio, progovorio je skoro identičnom retorikom, koja je, zanimljivo, podsećala na stavove iz saopštenja Velike Britanije.