Osvetoljubivost, bes, ogorčenost, idolopoklonstvo – sve su to razlozi zbog kojih prvi potpredsednik Vlade ubedljivo vodi kao najpopularniji političar u državi. Ali, posle uzdizanja na takvo brdo obično sledi pad sa planinskih visina.

Bio je svedok i učenik istorijskih događanja, kako u svojoj zemlji, tako u Evropi i svetu. U svojim javnim istupanjima svedočio je i o eri vrhunca hladnog rata, o kubanskoj krizi, o stvaranju i ulozi PNZ, o padu Berlinskog zida, o širenju NATO na Istok. 

Ne kažem da bi u tom slučaju Velika Albanija baš stalno opstruirala tu komunikaciju, ali povremeno sigurno bi. Tek da se zna da nam diše za vratom, i da istu kontroliše. Možda bi jednom godišnje bio opljačkan ili možda granatiran neki kamion, svejedno.

Za razliku od korektne izjave francuskog ambasadora da problem spomenika predstavlja ne samo isključivo stvar Srbije već da se pored pitanja njegove legalnosti nameće i konstatacija da njegovo prisustvo oživljava stare tenzije, nemušte izjave ostalih se mogu dvojako tumačiti.

Odlazak sa vlasti Borisa Tadića i DS, formiranje vlade SNS-SPS-URS, sastanak Dačić-Tači, oslobađajuće presude Gotovini, Markaču i Haradinaju i hapšenje Miroslava Miškovića predstavljaju događaje 2012. po izboru Uredništva NSPM.

Neke odrednice iz obrazloženja uz Rezoluciju su, najblaže rečeno, čudne. Ako se KiM definiše kao autonomija u okviru Srbije, kako je moguće da se u tački „G“ predviđa donošenje ustava AP KiM. Zar ustav nije najviši pravni akt suverene i nezavisne države.

Očigledno je da su napadi na Dobricu Ćosića neka vrsta ideološke inicijacije za ulazak u krug posvećenika nekad agilne druge Srbije, a sada novorođene treće Srbije.

Mnoga društva u svetu sa većom tradicijom parlamentarizma i društvene odgovornosti brane se manje-više uspešno od „političke zagađenosti“. Neka postsocijalistička društva su koristila institut lustracije, druga su iskristalisala određeni kodeks ponašanja i striktno poštovanje etičkih normi u ponašanju političara.

Politički Savet DS, čija bi glavna uloga bila da okuplja intelektualni potencijal, i dalje vode ljudi koji snose veliki deo odgovornosti što je Demokratska stranka ostala bez svog nekada izuzetno snažnog uticaja među intelektualcima.

Koliko je platforma nerealna, toliko je Ahtisarijev plan nepravedan jer gotovo celokupna nezavisnost srpske zajednice direktno zavisi ili od volje kosovskih vlasti ili od međunarodnog civilnog predstavnika.