Духовна колаборација - тешко бреме "Народног Спасиоца"

Све само реторско питање до питања: те, "не би он, али хоће га народ!"; те "ко би други, ако не, опет и надаље, баш он?"... Онда мало неуспелог бега од властите "ружне прошлости" у комбинацији са јаловим покушајем самоироније ("ни ја, а ни ви који сте у Српској радикал... шта ћете... од прошлости не можете да побегнете"). Па, мало демагогије о просечним платама од 500 евра у државно-партијској бирократији и јавном сектору (а нико од Врховникових адреналинских зависника да упита шта је са осталих 90 одсто запослених који се нису опослили партијским пречицама?)... Па, мало бајки о "српском сну" који ће већ садашње генерације младих да остварују овде, у Србији, а не негде тамо далеко. Па, ко зна која по реду лажна најава како ће се и Он ускоро својевољно преселити у четврти-пети ред (Не обећа ли, још пре две године, да ће се ускоро повући са челне позиције у странци и да више неће својим именом на партијској листи унапред пресуђивати исход октроисаних избора?). И вишак потребе, што му дође као преовлађујућа особеност његовог типа владавине, да најближе своје сараднике држи на вечитој проби, на сталној жеравици, да их тера да се стално и изнова тркају и доказују у агресивној, ратоборној одбрани његовог лика и дела од неких имагинарних непријатеља који су, наводно, "сви уједињени у мржњи" против њега самога.

И, много - ја, па ја, па ја, па ја...!

Укратко, Његов "разговор с народом Спенсу", на дан свете Петке коју, беспризорно, Његова странка виделиста својата као своју "заштитницу", личио је на репризу репризе, као оне две ТВ серије "Бољи живот" и "Срећни људи", што се, свако мало, смењују на првом каналу медијске јавне куће.

У једном тренутку сам гласно питао мој телевизор с ким ли се овај човек свађа. Да ли је нормално да се свађа са својим полтронима и осталим истомишљеницима који му, истовремено, френетично аплаудирају?!

Остатак говора ми је био толико асоцијативан (да баш не изговорим реч у тренду која се односи на "научни допринос" Малог условног доктора са јавном осудом ), да сам, једноставно, методом случајног узорка, отворио примерак београдског дневног листа "Обнова", од 29. маја 1942. Толико ми је, наиме, Врховников партијски монолог поводом 11. рођендана Виделистичке странке заличио на један тзв. дијалог председника владе националног спаса Милана Недића са одабраним, "начеститијим и најпоштенијим сеоским домаћинима" из срезова рачанског, ужичког и црногорског. Дакле, ево како је Недић - који је, уз функцију првог човека квислиншког Министарског савета, имао и још једну, "народну" титулу, потпуно примерену и "највреднијем Србину данашњице" (армијски генерал је, наиме, био и "старешина Српске заједнице рада") - тада говорио:

"Мудрост је сачувати државу у тешким и судбоносним временима, а упропастити државу и народ - то је нешто најлакше. Али, у нашој историји никада се није десило да вође увуку народ у један бескористан и бесциљан рат, да доведу државу до пропасти, а затим да седну у авионе и побегну. Тако наши стари нису радили. Сетити се само како се гинуло на Косову. Али, тако је морало да буде кад се стварала господска држава, а не сељачка...

... Ја нисам хтео да дођем на ово место, али били су у питању отаџбина и народ. Комунистичка куга претила је да уништи цео српски народ и да од Србије створи само згариште. И тада сам ја изашао пред вас и казао вам истину, отворено вам рекао каква је ситуација...

... Ја сам онда, у почетку, апеловао на вас да ми дате поверење. И ви се ми га дали. Дао ми га је цео српски народ. Затим, тражио сам помоћ од вас, јер један човек не би могао ништа да уради. И то сам добио. И, најзад, тражио сам времена јер се тако једно крупно дело није могло урадити за један дан. Требало је много времена и много жртава да се српски народ изведе на прави пут, да се уклони са беспућа. А сада нећу да говорим речима, већ нека говоре моја дела...

Све је било разрушено, све уништено. А сада ви видите, све железнице раде, саобраћај се обавља редовно, путеви су оправљени и успостављен је ред. И још нешто. Онда је владао неред, био је прави хаос. Сада видите, хвала Богу, да се ради на све стране. Тај бољитак мора да се осети, ускоро ће се осетити...

Наш сељак је био заведен, али после овог тешког искушења нико вас више никада неће моћи да заведе...

Ви знате, браћо, шта би они наши изроди желели. (Сељаци су једнодушно одговорили: "Знамо ми то добро. Сит је наш народ њихових лажи, само више нас неће моћи лагати.") Али, ми нећемо да српски народ још једном пропадне и да постане пука сиротиња. Ми нећемо дозволити да те стране радиостанице кажу оно што би желеле и што им је једини циљ: српски народ више не постоји, Србија више не постоји. За нас је данас најбоље да ћутимо и да гледамо своја посла, а на њих ће пасти народна клетва. Доћи ће они једнога дана пред народни суд да одговарају за своја дела...

Ми смо патили само онда када смо напуштали наш српски пут. Тешко је време које ја носим. Понеки пут поклекнем, али када помислим да радим за отаџбину и за народ, ја поново добијем снагу. Потребна ми је ваша подршка и ви ми је, ето, сада дајете...

Кад се вратите у своја села, својим домовима, кажите све ово нашим милим сељацима, кажите им реч истине. Реците им да у Београду седи генерал Милан Недић који бди над вашим домовима, над целим српским народом и да му је једина жеља да види Србију онакву каква је била, јака, сложна и снажна..."

Председнику се, пригодним речима,у име свих сеоских домаћина (ваљда, уместо оправдано одсутног Марка Леденог Ђурића, упс...), обратио Адам Илић из Рачанског среза: "Добри наш родитељу, храбри јуначе, председниче српске валде и спасиоче српског народа... Ми ћемо увек следовати вашим наређењима јер је то једини пут нашег спасења. Ми смо вам захвални и кличемо вам: Живео генерал Недић, живела Србија!"

После чега се, пише "Обнова", од пре 77 и по година, армијски генерал поздравио и разговарао са сваким својим гостом појединачно. А онда их је, мислим на госте из унутрашњости, уместо на сендвиче, позвало на заједнички ручак у скадарлијска "Два јелена".

Како је о тој свенародној светковини, известио једини електронски медиј у ондашњем стоном Београду, немам података. Али, с обзиром на програмску шему Радио Београда, на дан 29.5.1942 - мо'ш мислит'?

Елем:

"15.00 - 15.00 Извештај Врховне команде на немачком језику, кратке вести, извештај о водостању и забавна музика...

17.00 - 17.05 Извештај Врховне команде на српском језику

18.00 - 18.10 Национална служба рада. Предавање др Јована Мијушковића, министра народног здравља

18.10 - 19.00 Српски маршеви.

19.00 - 19.30 Час немачке народне групе

21.45 - 22.00 Београдски стражар

22.10 - 22.45 Немачка песма

22.45 - 24.00 Вечна немачка музика. Свира Велики радио-оркестар.

00.00 - 01.00 Поздрави за фронт и отаџбину."

Свака сличност са стварним ликовима и овим временима је намерна...

(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)