Domet ideološke analize Jasmine Ahmetagić u tumačenju pisca ovog neideološkog teksta sveden je na „književni život“, odnosno na društvene “efemernosti“ i stav da su time „izneverena osnovna znanja teorije književnosti“.

Da li je moguće da Tadić ne vidi kako je ova otežana međunarodna pozicija Srbije o kojoj je govorio nakon poslednje sednice Saveta bezbednosti u direktnoj vezi sa onim što je on lično činio i govorio poslednjih meseci?

A junak naše priče, naš Vrhovnik, po Statutu SNS-a, čak je i član Izbornog štaba te stranke. O kakvom onda „odražavanju državnog jedinstva“ od strane partijskog predsednika Republike može da se govori?

Gde je Vidovdan, tu je negde uvek i priča o herojstvu, žrtvi i izdaji. Knjige kažu da je Vuk Branković, po svoj prilici, neopravdano optužen za izdaju u Kosovskoj bici. Nažalost, u ovoj aktuelnoj borbi za Kosovo takva greška teško da se može potkrasti. 

U sukobu velikih sila mi bi trebalo da budemo posmatrači, a ne učesnici. Ali, takav luksuz nam neće biti dozvoljen. Kad zapadni pritisak postane neizdrživ, Vučić će kapitulirati. Neumerenim zaduživanjm on je već oslabio poziciju Srbije. 

U javnosti je neko vreme otvorena polemika o tome treba li Skupština AP Vojvodine da poništi akt nasilne asimilacije Bunjevaca i Šokaca u Hrvate iz davne 1945. godine ili, pak, ne treba. S jedne strane su predstavnici Bunjevaca kojima je ovaj akt ugrozio nacionalnu egzistenciju i osnovno ljudsko pravo, a sa druge su predstavnici vojvođanskih Hrvata koji tvrde da akt pravno ne važi, da je „rezultat želje samih Bunjevaca“ (kanda su sami sebe ukinuli)

Po rečima ljudi odgovornih za stručni aspekt delovanja a čija mišljenja i ocene smo mogli da čujemo tek nakon smenjivanja slobodoumnog upravnika Sretena Ugričića, veoma značajne odluke koji su se ticale najvažnijih pitanja rada ove izuzetno bitne nacionalne kulturne ustanove donošene su mimo stručnog veća Biblioteke.

Mi iz Srbije imamo nažalost mnogo iskustva sa medijskim ratovima — kako na svakodnevnom, unutrašnjem političkom planu (gde smo decenijama kunići medijsko-propagandnih aktivnosti svake vlasti), tako i na osnovu iskustava iz 1990-ih, kada smo bili na tapetu svetskih medija jer smo bili „loši momci“.

Nova srpska buržoazija potiskuje antifašizam kako bi se obeshrabrio otpor postojećem nepravednom sistemu.

I pored nesumnjivog i ohrabrujućeg vitalizma našeg izdavaštva knjiga kao jedan od najvažnijih činilaca kulturnog života u velikoj je i nesagledivoj krizi. To se ne može videti samo po veoma malim i skromnim tiražima značajnih i kapitalnih knjiga.