Demografska situacija u većini država “izuzetnog rizika“ je još dramatičnija usled njihove izloženosti globalnoj recesiji koja je uterala državne bilanse u crvene cifre. To se najizrazitije vidi u Japanu.

Termin ''dve Amerike'' ušao je u širu upotrebu 2004. godine, nešto ranije nego što je počela naša priča o ''dve Srbije''. Senator i predsedniki kandidat DŽon Edvards je tada govorio o Americi onih koji imaju i onih koji nemaju, o onima koji imaju najbolje zdravstevno osiguranje i onima koji ga uopšte nemaju

Lik Betmena nije ništa manje složen od slavne „galerije bitangi“. Za razliku od Supermena, Spajdermena, Halka ili Fantastične četvorke, Betmenov zadatak nije da štiti svoj grad od neprijatelja kojima država nema snage da se suprotstavi, već od njegove sopstvene truleži.

Pozitivna stvar u svemu jeste to da Srbi ne gaje iluzije prema Bajdenu kakve su gajili prema Trampu, pa će činjenice sagledavati bez zavodljivih emotivnih impulsa, dolazeći u poziciju da budu žestoko prevareni

 A do tačke u vremenu u kojoj će i jedna takva završnica duge srpsko-albanske političke sage biti mogućna dovešće samo strpljenje, istrajnost, i mnogo državničke dalekovidosti i mudrosti na srpskoj strani. Pa makar Nobelova nagrada za mir u međuvremenu i više puta otišla u neke druge, jednako (ne)zaslužne ruke.

Sem dva jedva vidljiva ćirilička sitna slova, i automobilske tablice su ispisane hrvašticom. Beogradski tramvaji, autobusi i trolejbusi , u većini slučajeva, povode se za istom modom. Potpisi u filmovima u bioskopima bez izuzetka su latinični.

Doba evropske hegemonije u svetskom kapitalističkom sistemu odavno je prošlo. Ekonomski uspon Dalekog istoka doveo je do radikalnih promena u odnosima snaga. Iako moć SAD opada one su i dalje svetska super sila. Evropska unija u toj novoj situaciji  zbog svoje privredne sklerotičnosti i političke podeljenosti lako može postati periferija na Evroazijskom kontinentu

Vlast se vremenski ograničava, jer postoji tendencija da će onaj koji je vrši, početi da je (zlo)upotrebljava kako bi na vlasti ostao neprimereno dugo. Upravo zato u savremenim političkim sistemima mandat neposredno izabranog predsednika se ograničava na dva mandata.

Ne pišu „hroničari bivših nesloboda“ ni protiv današnjih kapitalističkih špekulativnih bankarskih diktatura koje do prosjačkog štapa dovode čitav svet.

Jasno je da se radi o sudaru dve vrste realnosti, jedne iznuđene, politikantski pragmatične i defetističke, i druge koja ima svoje čvrsto uporište u kosovskom opredeljenju i zavetu