Vrijeme je da Vučić promijeni ploču i da od vučića postane vuk. U svakom njegovom javnom nastupu, njegova se nemoć sve više očituje. Njegovi „prijatelji“ su ga napustili, Njemačka na prvom mjestu koja jasno odobrava velikoalbanski ekspanzionizam. 

To je samo jedan pogled istoričarke koja želi da uopšti lični doživljaj američkog sna, stvarajući jednostranu i površnu sliku pomenutog razdoblja jugoslovenskog društva, koje se sporo oslobađalo ideološkog nasleđa državnog socijalizma.

Imenovanje Petra Petkovića za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju je klasičan primer kada jedan političar zbog karijere i privilegija naprasno menja ideologiju

Kako nazvati poklanjanje državnog, narodnog novca nekima od građana a ne i onim drugim ili svima koji su u istim ili još gorim ekonomskim problemima?

Nama treba Junak našeg doba. Onaj ko bi jasno kazao istinu da, iako dno ne postoji, ne postoji ni šansa da nas bez borbe, spoje s onima s kojima, o užasa (!), civilizacijski jesmo. Na najnižoj evropskoj ljestvici.

Mnogo puta su me stranci pitali kako je moguće da u Srbiji postoji tako organizovana grupa ljudi koja direktno radi protiv Srbije. Uvek im odgovoram da su za to najviše krive upravo vlade zapadnih država koje od samog početka sukoba u SFRJ ne samo da favorizuju stranu suprotnu od srpske, nego je i veličaju, makar pred njihovim očima vršila zločine neverovatnih razmera

Onoliko koliko moja skromna pamet doseže, mogu reći da sam gotovo apsolutno siguran da ove proteste nije niko unapred organizovao. A pogotovo iza njih ne stoji niko „spolja“ – barem ne od početka i ne kao inicijator. 

Šta je još posledica "koordinacije"? Posledica je i to što glumci koji nisu u stalnom radnom odnosu, u slučaju da su dobili neku ulogicu, ne igraju ni to, jer se  njihove  predstave i ne stavljaju na repertoar zbog zauzetosti stalno zaposlenog kolege.

Tužnu vest da se Mitropolit Amfilohije predstavio Gospodu - neki su, nažalost, sa radošću dočekali.

Sada imamo slučaj da Skupština ne zaseda a morala bi. Ustav je tu jasan – Skupština redovno zaseda šest meseci godišnje, a može i više (vanredna zasedanja ili sednica na državni praznik, na primer). U redovnim, mirnodopskim prilikama manje ne sme. Prolećno tromesečno zasedanje otpočelo je, kako Ustav i nalaže, prvog radnog dana u martu (čl. 106). Pa prekinuto.