Модерно робовласничко друштво је засновано на дугу, односно дуг је ништа друго него средство контроле и управљања. Однос кредитора и дужника је такав да дужник мора стално да има на уму да дугује.  

Иако је енглеска монархија вероватно јефтинија од овакве републике која Србију изједа као што бројни мишеви буше рупе у сиру, свеједно, енглеска краљевска венчања аутентичне људе не интересују. 

 Амерички Сенат је прихватио нацрт закона о буџету Пентагона за 2019. годину, у којем се налази допуна о забрани испоруке Турској ловца Ф-35. Како саопштава Reuters, ловци пете генерације неће бити продати Анкари, у случају да председник Доналд Трамп не убеди конгресмене да турска куповина руског противваздушног система С-400 не прети НАТО-у

Докле ће више и сам председник Владе да нам се обраћа као да је Кнез Лазар, Тито и Карађорђе - заједно, па да нам са висине, громогласно објашњава како је “Косово изгубљено” и како јавност мора то себи да “утуви у главу”?

У последњих осамдесет година свет се променио, али су неке ствари остале исте. У темељима свих економских криза, од глобалних попут кризе из 1929. или 2008. године, до регионалних препознаје се економска политика утемељена на заблудама 18. века.

Како тренутно ствари стоје, шта год да се деси у Македонији — Запад ће добити своје. Ако народ „легне на руду“ и прихвати понижавајући споразум, биће интегрисани у НАТО и избачени у строј глобалне колонијалне жандармерије, а ако споразум одбаци, Западу ће омогућити да преко својих непосредних експонената Албанаца — још једном добије све што им од Македонаца треба.

И наравно да ће величанствени Марш на Дрину опстати упркос бошњачким удружењима у САД, а и “шире”, и упркос конформизму генералних и осталих секретара (седморицу секретара СКОЈ-а препоручљиво је изузети, како због оправдане одсутности, тако и због основане претпоставке да конформизму нису били склони).

Година 2010. донеће раст спољног дуга, одлив новца ка ЕУ и раст незапослености. Али и заглушујућу пропаганду у земљи у којој „ЕУ нема алтернативу“, јер је тако одлучила политичка и интелектуална елита.

Сада, када смо оставили иза себе самит на врху у Сингапуру, потребно је да се запитамо, шта ће се десити у непосредној будућности на Корејском полуострву.

И тако, од суморне седнице Скупштине Србије, Николићеве Платформе и владине Резолуције, до (не)рушења споменика у Прешеву и претњи АНА Србији, од пребијања младића до Дачићеве косовске столице у УН, утапамо се у сиву зиму наших тумарања.