Оно што се може закључити, то је да западне силе не намеравају да обуставе провокације против Русије са којом су сукобљене у Украјини и да ће наставити да подстичу и наоружавају Украјину преко које воде прокси рат са Русијом

Истина се заиста најчешће крије „негде између крајности”. А скоро никад у екстрему, ма колико ти екстреми – и екстремизми – повремено деловали атрактивно и  привлачно у односу на сивило „обичности”, просека и здравог разума

"Тако сада Влада, најпре, локалним самоуправама смањи проценат које добијају, а онда им, као 'милост', по неким чудним критеријумима враћа тај новац који су им претходно одузели" (Ђорђе Вукадиновић)

Напросто, патриотизам је замењен самоувереношћу у „националне врлине“ базиране на одличним „перформансама“. Сада, када су те перформансе упитне, нестала је и самоувереност, уступајући место потрази за новим идентитетом. И новим патриотизмом

 Ако бројке постројимо мало другачије, видећемо да смо за Вучићевић 11 година власти изгубили 169.466 Срба више него за Милошевићевих, Ђинђићевих, Коштиничиних и Тадићевих 20 година.

Без сумње, положај у коме се налази ћирилица у јавној употреби у Србији данас је и даље лош, што је последица више од пола века немара, јавашлука, и агресивне латинизације, прво српскохрватског, а затим и српског књижевног стандарда. Међутим, ситуација је данас кудикамо боља него пре десет година, а српско писмо је највише угрожено управо у издањима и публикацијама оних који се најгласније куну да су „два писма наше богатство“

Сви их једемо често, на овај или онај начин. Било да их конзумирамо за доручак или их користимо за прављење колача, морамо увек одабрати она најбоља и најсвежија. Свако може направити разлику између препеличјег и нојевог јајета, али шта је са кокошијим јајима? Како направити разлику и одабрати?

 Светла будућност је још увек нешто даље. Не бих стајао овде и лагао да је живот у Србији за све данас много бољи него раније, али воде наших река су јасније и чистије данас и дефинитивно можемо кроз њих да видимо да наша земаља стоји на чвршћим ногама.

Посто је оружаном конфликту дошао крај а Азербејџан дефинитивно ставио под своју контролу Нагорно Карабах, власти у Бакуу планирају да до краја 2026 године врате у ту покрајину више од 140.000 јерменских избеглица. То је потврдио и председник Илхам Алијев рекавши да ће за овај подухват бити потребна значајна средства

Нема шта да се каже о Путиновом покушају да оправда агресију. Резултат тог покушаја је нула. Истина је, наравно, да Сједињене Државе и њихови савезници крше међународни закон не трепнувши оком, али то није изговор за Путинове злочине. С друге стране, Косово, Ирак и Либија извесно су директно утицали на сукоб око Украјине