Србија је уморна, посвађана, понижена и сиромашна земља под актуелном влашћу. Србија тражи нови правац и одговорну власт. Тражи јединство а не оне који је стално деле и антагонизују. Два највећа искушења у којима је садашња власт доживела фијаско су политика према Косову и Метохији и социјално-економска криза која је довела до осиромашења грађана. Власт СНС годинама се представљала као патриотска, која брани Србе на КиМ, и као економски успешна, која запошљава и подиже животни стандард грађана. Француско-немачки ултиматум о признању лажне државе Косово, који је Вучић прихватио у Бриселу и Охриду, развејао је лажни патриотизам власти, а огромни скокови цена и пад куповне моћи грађана раскринкали су лажну статистичку слику економског тигра. Огромна корупција у врху владајућег режима, намештени и преплаћени послови за нове напредњачке тајкуне, ставили су завршни печат на једну сада већ потпуно компромитовану власт која због свега овога мора да оде.

У већини градова у Србији више се не може становати, јер су сви односи, који су градили живот у градовима (и људе), потпуно уништени

Само отвореност према свим дијалектима српског језика даје нам за право да и даље претендујемо на статус озбиљне европске културе, за који су се генерације наших просветитеља, научника, и песника бориле вековима

Како год, на потезу је сам предсједник Вучић који је обећао ријешити ситуацију у идућих пар дана. Како год да је ријеши, пресудно му мора бити добробит Аеродрома Ниш, његових путника и цијеле нишке регије. Јел то је неоспорно и добробит Србије у цјелини. Ако Аеродром и оде у државне руке, а што није смак свијета, може бити чак и позитивно, предсједник мора оставити гаранције слободе даљег развоја нишког аеродрома.

Након сагласности јавног тужиоца да се подаци садржани у извештајима комисија за утврђивање узрока настанка ванредног догађаја удеса војног хеликоптера ХТ-48 (Ми-17) учине доступним јавности, министар одбране донео је одлуку број 876-2 од 3. априла 2015. године о опозиву степена тајности података.

Кисинџер је указивао да светски поредак није ништа друго него трагање за најбољим моделом односа снага и равнотеже у свету, где свака држава има своју улогу. „Путеви не постоје, они се стварању ходањем“, завршна је реченица његове књиге "Дипломатија"

Последње што је Еуропол могао да очекује је то да неко обелодани информације које шаље на сва звона и у јутарњим програмима разноразних телевизија

Када готово преполовите цензус и опет га не пређе нико од какаве-такве опозиције, то онда више није – или није само – проблем те опозиције, него и симптом увелико урушеног политичког система. Вучић то, наравно, веома добро зна, иако то, разуме се, никада неће признати

Шта мислите, у чијем је интересу да се број ђака по наставнику у Србији одређује према нормама Светске банке, а не према нормама ефикасног и темељног образовања?

Хоће ли Хавијер Милеи успети да спроведе свој радикални економски експеримент? Хоће ли имати пара да се обрачуна са државном благостања, као што је и обећао? Јер и обрачунавање с њом кошта. Хоће ли имати с ким? За сада је политички усамљен, јер као председник нема подршку у парламенту