Пресуда МСП из 2007.године, уводећи „територијално ограничени геноцид“ омогућава да се у потпуности измени суштина појма „заштићена група“, спуштајући заштићену групу на ниво појединца, припадника заштићене групе на један ужи територијални простор

Амерички амбасадор у Београду, у маниру дипломатског талибана, обавестио је Вучића да ће Вашингтон продати Приштини 246 противтенковских ракета „џавелин“. Такву ствар је изговорио на тај начин, да му је само недостајала фантомка преко лица

Ипак, на крају свих крајева, врло могуће – и, заправо, врло вероватно – да ће се показати да код просечног Србина („Пере“) на одлуку „вакцинисати се, или не“ далеко већи утицај има перспектива олакшаног приступа колективном предмету жеље званом „десет дана за четири особе у Паралији“, него сви могући и немогући аргументи српске и светске здравствене струке и апели вољеног председника.

План финског дипломате и специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија из 2007. године предвидео је Косово као мултиетничко друштво, а вршење власти заснивало би се на једнакости свих грађана.Према том плану била је предвиђена широка аутономија за српске општине уз пуну власт Приштине.

Данас се, назалост, не види крај овог рата који представља несрећу за обе стране и у коме се међусобно истребљују два веома блиска, хришћанска и већим делом православна словенска народа чији су сукоб иницирале западне земље у сопственом интресу и у коме делом и саме директно учествују на страни кијевског режима који су на ,,Мајдану'' довеле на власт.

Спрам императива да у случају злочина у Сребреници, беспоговорно и искључиво из геополитичких разлога, морамо да следимо речник пресуда за које многи сматрају да су значајним делом биле политички мотивисане, стоји потпуна слобода преиспитивања онога што се догодило у Јасеновцу и потпуна неспремност да се говори о једном од највећих злочина у историји човечанства

Оно што је сигурно, и што горе поменута три филма убедљиво илуструју, јесте да је српска јавност одлучна да више не ћути о Косову, и да су то већ увелико препознају и српски уметници

Последице такве политике су систематско погоршавање положаја радничке и средње класе у развијеним државама, убрзани раст социјалних неједнакости и урушавање социјалних функција држава

Не бих да коментаришем „уметничку“ страну ове чудновате инсталације. Само ћу рећи да она одлично осликава сву „таштину празнине“ насталу симбиозом другосрбијанско-скоројевићког „граџанизма“ и вулгарне идолатрије актуелног режима. И ко зна каква ће све уметничка чуда из те симбиозе тек да проистекну.

Последњи је час да пружимо одлучан отпор покушају да се у Србији поново покрене пројекат „Јадар“, и да учврстимо уверење да Србија неће бити ничија колонија. То јесте велики историјски изазов, али и прилика да покажемо да смо самосвесни и одлучни грађани који знају да цене своју слободу