Врисак, јауци, плач, па опет врисак и јауци…и повици крвника да нико не утекне и не преткне у селу. Тог дана је масакрирано 65 душа у мом Бјеловцу, само тог дана, а укупо 109 мученика за којима нико осим нас не плаче, не пита, не тражи правду…

 И по други пут милиони гледалаца из целог света хрле у биоскопе да гледају нешто што је у основи анимирани филм о плавим људима из далеког свемира. Очигледно, холивудска фабрика маште није заборавила како да очара планету. Ствар је само у томе колико храбрости има да пусти ту машту са ланца. Од тога, у најмању руку, не зазиру стари лавови попут Камерона

Просечан број понуђача у поступцима јавних набавки и на тендерима локалних јавних предузећа и установа лане једва да је прелазио један. Пре десет година, просечан број понуђача по тендеру износио је 3,2

Не само под псеудонимом, већ и под пуним именом и презименом, наша компрадорска елита, заједно с аспирантима, вербално терорише друштво, у циљу застрашивања и одвраћања од сваке помисли на отпор и побуну

Протести одишу изразито родољубивим набојем и иконографијом — то је спонтани народни бунт против западњачке окупације Србије.

Вучићева дванаестогодишња владавина је од почетка до краја управо марионетска. Сетимо се само његових сусрета са Ангелом Меркел када би уочи сваког састанка говорио да је прожет узбуђењем и тремом и да је спреман да све њене налоге у потпуности изврши. Делима је то и показао

А замислите само да су неке „српске комите“ ултимативно захтевале да се одложи или премести устоличење которског бискупа? Или реиса Исламске заједнице? Или, не дај боже, геј-параде?! Вриштало би се до неба о „српском фашизму“, призивала интервенција „међународне заједнице“ и тражио„брутални“ обрачун са изгредницима

 Био сам велики противник Милошевића. Али, тада сам схватио да је за НАТО мој син једнако мета колико и Милошевић. Јер, за непријатеља сви су Срби исти. Они нас нападају као народ

Мелитон Кантарија није дочекао рат у Украјини а ни раније краткотрајни рат Грузије и Русије. Судећи како је доживљавао распад Совјетсог Савеза који је сматрао својом домовином и по ономе што се дешавало у његовој родној Грузији, сигурно да би га ове несреће још теже погодиле

Поново је, по ко зна који пут, показао да га никако не треба потцењивати, с тим што је то доказивање до сада свима, осим њему, већ требало да досади. Одавно је било време да то схватимо и да у складу са тим поступамо. Свака наивност у том погледу заиста је непремостива препрека за бављење политиком. Ако није наивност онда је нека задња намера, која год била, па се у том случају мора покренути питање одговорности.