Мушкарац данас има мање слободе по питању свог идентитета него жена. Од њега се очекује да буде јак и мужеван, али и крајње осећајан када је потребно, да подржава феминизам, истовремено се понашајући традиционално каваљерски.

Чујем то на сваком кораку - и када шетам па ми неки добаце "издајниче", други вичу "педеру", неки викну "стоко радикалска". Али, сви се негде надају и чекају да Вучић то реши, да сва кола тешког товара сруче мени на леђа и знајући да је то добро, кажу како је то катастрофа за наш национални интерес. Но, без обзира на то, историјска ствар би била да постигнемо договор са Албанцима и то без сукоба

У овим драматичним данима, велику улогу одиграла је и седма сила Србије. Све време преговора давала је снажну, готово стопостотну подршку нашим преговарачима, а по стављеном парафу још и већу. Слично једноумље у нашој земљи готово да није забележено још од времена диктатуре највећег сина наших народа и народности.

Родитељи су одлуку да сакрију пол свог двогодишњег детета образложили феминистичком филозофијoм према којој је род пука друштвена конструкција. Они сматрају да је наметање пола детету окрутно, јер га на тај начин друштво убацује у калуп, уместо да му дозволи да само одреди свој идентитет.

Мени је Косово у срцу и души, у кући, усађено кроз васпитање од малих ногу, будући да ми је отац на рођењу дао име Лазар а моме брату Милош. Другачије не умем и не могу. Не могу против свога васпитања, своје породице и својих предака, захваљујући којима сам и рођен као слободан човек.  

Морамо издржати овакву власт још неколико месеци дуже, јер је пут ка ЕУ важнији од тога да ли ће СНС освојити 42 или 40 одсто. Много је важније да не остане ниједна мрља, а ако се неко брука пред ЕУ, нека то буде ова власт.

Душан Бајатовић, новопостављени генерални директор Србијагаса, стално је истицао да Гаспром има интерес за градњу Јужног тока. Но то и није главно питање – већ је главно питање да ли ће Русија то бити у стању.

Вучић је непрестано апеловао на јединство у историјским одлукама, које су донете и које ће тек бити донесене, и истакао да није изабран за ратног поглавицу Срба, већ, вероватно да Србе поведе у будућност, али у ону коју он замишља, а не ону коју грађани желе.

Српска медијска сцена, са својим црно-белим, клаустрофобичним дискурсом „модерног и назадног“, „глобалног и локалног“, представља парадоксални доказ преживљавања глобализације на локалном плану.

 Код Вучића је све јасно, нарочито оно што је свима разборитима нејасно. Небројено пута сте чули став да „Србија треба да се придружи Европској унији“. Колико пута сте чули разматрање о томе „шта је то ЕУ сутра“?  О томе говорим у овом тексту