Мора се посебно истаћи Вучићево министровање 1998. године, када је у Влади Мирка Марјановића водио ресор за информисање. На снази је био тада на снази злогласни Закон о информисању, који је донет ради дисциплиновања непослушних, такозваних “независних” новинара.

Неправедно потискивање српске ћирилице са службених регистарских ознака и њена скандалозна замена потпуно нестандардизованом „проширеном гајевицом“ представља најозбиљнији, културолошки, али и технички проблем који нови правилник намеће.

А сви они који имају амбиције да даље муте што се тиче Прешевске долине, Рашке и Војводине, нека знају да ће Србија знати осигурати свој територијални интегритет на сваки могући начин. Ствар је једноставна и даде се свести на следеће: „Туђе нећемо, своје не дамо!“

Србобран, Зрењанин и Апатин представљају респектабилне средине у војвођанским оквирима и апсолутни пораз ДС-а и њених коалиционих партнера не може а да не отвори суштинско питање - има ли актуелна администрација у Бановини легитимитет и морално-политичко утемељење да настави да врши власт?

Са сигурношћу можемо рећи да постојећи систем не може да опстане. Оно што међутим не можемо предвидети јесте који ће поредак бити одабран да га замени, зато што ће то бити резултат бесконачног броја појединачних притисака.

Оснивање банке БРИКС-а и фонда развоја земаља БРИКС-а, означава формирање паралелне економске реалности на истој нози са оном коју су створили Англосаксонци услед резултата Другог светског рата, за своје циљеве, која је коначну форму задобила у Бретон Вудсу.

Култ председника Србије добио је такве размере да су се и његови креатори забринули – на чувеној скупштини ДС је делегатима у шали у реченици о великом успеху српских спортиста објашњавано да за то нису заслужни ни странка, ни председник Тадић.

У западној штампи се могу прочитати презриве констатације како су Американци давали кредите несолвентним појединцима, а Европљани несолвентним државама. Како се у Србији и у окружењу припрема дочек Нове кризне 2009. године. Неће ваљда нас.

Данас Русија зависи од нафте чак више него својевремено Совјетски Савез. Нафта и гас чине две трећине извоза Русије. Цене нафте одлучујуће утичу на руску привреду- на међународне резерве, валутне курсеве, државне приходе и бруто друштвени производ.

Мој шестогодишњи син је, као и сва деца, прво научио ћирилицу. Али, он са њом није могао да прати ТВ, нити да чита натписе на сличицама или производима за децу, нити да чита СМС поруке. Латиница је постала писмо његовог детињства – баш као и за сву српску децу данас.