На улице Париза изашло је тим поводом не „десетине хиљада“, већ много више – светски медији јављају да је на демонстрацијама било најмање 350 000 људи, што је процена полиције, док организатори тврде да их је било чак 800 000.

Ових дана, прича о заглупљивању православних девојчица поново је актуелизована у оквиру расправе о закону о дискриминацији, па су „сочни детаљи“ из књиге препричавани на страницама Борбе, као доказ да православна црква третира жене као „нижа бића“.

Да је ово срећна земља и да имамо озбиљну политику, млади Младеновчанин би био веома интереснатан у шоу бизнису, али ми смо толико пропали да је дечко својом апсурдном појавом већ добрано узбуркао устајалу жабокречину, потпуно пореметивши рачунице „озбиљних политичара“у погледу излазности, а ко зна шта све до краја може да се деси.

У освојеним областима исламисти организација АКУИМ и МУЈАО су наметнули бруталан облик шеријатског права, а у градовима Гао, Кидал иТимбукту су организовали јаке одбрамбене положаје са складиштима намирница и тунелима, што ће свакако знатно отежати планирано освајање севера.

Филм почиње обраћањем Алексе Вуковића сирочету Манету, у којем тврди да Срби и нису заслужили светло (јер непрестано псују Сунце), а завршава се Манетовом реченицом: „Мене је деда научио да ходам по мраку“, после које се појављује натпис: „И тако кроз цео 20. век“.

 Могу ли ови избори да промене нешто или бар да отворе процес излечења болесног организма званог Србија? Без хируршког реза и одстрањења онога што је малигно, шансе неће бити. Избори су прилика да се крене и направи први у низу корака, а дуг је пут до опоравка.

Ја сам позвао богате људе да се осврну око себе и виде у каквој сиротињској земљи остварују профит и поделе га са сиротињом. За разлику од Тадића, не мешам се у то како су они то стекли, зато што су то биле дужне све власти до сада да ураде.

Државна интервенција би омогућила капитализму да контролише и усмерава економске токове тако да служе интересу целог друштва и не угрожавају социјалну правду.

Запад жели да одузме глас Русији и то је стара словенофилска идеја. Ту идеју су преузели и развили неословенофили који сматрају да Русија мора не само да следи сопствени пут, него да се, уколико је потребно, супротставља маневрима Запада, чији је циљ да се заузда њен природни развој.

Национална задужбина за демократију је јединствена институција. Невладин карактер даје јој флексибилност која јој омогућава рад у најтежим околностима, и брзо реаговање у случају постојања могућности за политичке промене.