Док је овдашњим европејцима и антиевропејцима глобална економска криза добро дошла да поново оштре своје језике и тастатуре о томе да ли је либерални капитализам на коленима или није, талас финансијског колапса запљускује Србију.

Због тога сам желео да подсетим да мали Ајлан није једини, и да чак много више оних чији родитељи нису ,,похлепни'', и чије судбине су директне, најдиректније последица Европске и Америчке похлепе.

Русија није признала самопроглашену независност Косова и то не намерава да учини. Решење косовског проблема треба наћи политичким методама, у складу са нормама међународног права, а на основу Резолуције 1244.

Источна Европа је данас талац задужених грађана и банкарског система који по опробаном рецепту моралног хазарда себи присваја профит, а на државу преваљује све консеквенце својих лоших одлука.

Огромна већина миграната су муслимани. И муслиманске заједнице, као што се зна, опиру се интеграцији. Говорим уопште. На дуже, мораће се хришћанска Европа прилагођавати њиховим вредностима, а не обратно. Овај папа би добро урадио када би се мало преслишао из историје.

Учешће нашег представника на најпознатијој смотри ликовне уметности у Европи сведочи о деградацији ликовне уметности у Србији. И одсуству стратегије Министарства културе у представљању наше ликовне уметности у свету. Ми немамо аутентични ликовни печат, нити се трудимо да га створимо.

Нажалост, еврофанатични припадници владајућег режима раде оно што не пада на памет земљама чланицама ЕУ, а то је да угрожавају економску, социјалну, здравствену и сваку другу безбедност својих грађана, покушавајући да буду ”више Европљани од неких других”.

Нама сада није циљ улазак у власт и те спекулације су потпуно беспредметне. Борис Тадић и ДС су нанели највећу могућу штету Србији. Ми смо за изборе и то одмах, јер сматрамо да се нагомилани политички и економски проблеми најбоље решавају на изборима, а не на улици.

Зашто је битна ова бламажа Светске банке? Зато што је ово последње поглавље у тужној причи о “економском стручњаку” која је основа политике Запада према сиромашним земљама од краја Другог светског рата.

Није ми, такође, било јасно ни шта је суперсила добила сличним операцијама у Ираку, Либији, Сирији, сем хаоса унутрашњих племенских сукоба који јој само отежавају извлачење нафте. Но, и то ми се разбистрило када је послије корака А извела и корак Б.