Скандали из приватних живота и даље су најтраженија медијска роба, једино су се променили протагонисти. Заузевши насловне стране, „смртници“ попут Сузан Бојл или чувене самохране мајке осморки Нађе Сулејман, све озбиљније засењују сјај „божанстава“ попут Бритни, Парис или Анђелине.

Српски народ у Хрватској, до доношења Устава Републике Хрватске, 22. децембра 1990. године, био је суверен и конститутиван. Проглашењем Срба за националну мањину, уз остало, створен је и разлог за избијање грађанског рата у Хрватској.

Кажу да се највише лаже након обављеног лова и уочи избора. Данас, изгледа, то народно искуство је обогаћено новим садржајима. Условне лажи прате Србију на сваком новом (ис)кораку у испуњавању услова за добијање датума за отпочињање приступних преговора.

Градоначелница Париза Брижит Кистер је наредила да се изложба откаже, а цртежи одмах изнесу. Као разлог, навела је да је на цртежу девојчице с Косова,“препознала“ алузију на МСП Бернара Кушнера (војник КФОР-а који држи голубицу на узици) што је оценила „политичком провокацијом и увредом“!

Многи се питају због чега је Вучић изабрао Ану која нема никаквог политичког искуства и која никада неће бити, ради своје прозападне пристрасности која боде очи, добар политичар и државник. Он је очито није изабрао ради њене способности да дигитализира Србију. 

Изјава је кратка, али вишезначна. Послата је порука Београду да смањи ионако минорне захтеве према Приштини ради добијања „датума“, Бањалуци да се „припреми“ за ревизију дејтона, а Новом Пазару да се „притрпи“ док се не реше ова прва два проблема.

Социјални немири на Исланду могли би да буду весник онога што ће се дешавати у Европи, а нарочито у Средњој Европи и на Балкану, када последице кризе буду прешле из банака у бакалнице. Пад исландске круне је веома поучан.

Мађарска са мигрантима са Блиског истока поступа горе него са животињама а све што ти људи желе јесте безбедни транзит кроз мађарску државу до Аустрије и Немачке. 

Секуларно свештенство је вођено истовременим интересом да оправда непрекидно умањивање српских националних права. Отуд је секуларном свештенству неопходна активна јавна свест о српској кривици, тај истински плод титоистичког учења.

И Тајмор Раза и Милорад Николић страдали су због вербалног деликта, с тим што Пакистанац још увек има шансе да се спасе уколико жалба и притисак организација за људска права уроди плодом. У пакистанском случају човек је ударио на бога, а у Србији на премијера.