Čujem to na svakom koraku - i kada šetam pa mi neki dobace "izdajniče", drugi viču "pederu", neki viknu "stoko radikalska". Ali, svi se negde nadaju i čekaju da Vučić to reši, da sva kola teškog tovara sruče meni na leđa i znajući da je to dobro, kažu kako je to katastrofa za naš nacionalni interes. No, bez obzira na to, istorijska stvar bi bila da postignemo dogovor sa Albancima i to bez sukoba

U ovim dramatičnim danima, veliku ulogu odigrala je i sedma sila Srbije. Sve vreme pregovora davala je snažnu, gotovo stopostotnu podršku našim pregovaračima, a po stavljenom parafu još i veću. Slično jednoumlje u našoj zemlji gotovo da nije zabeleženo još od vremena diktature najvećeg sina naših naroda i narodnosti.

Roditelji su odluku da sakriju pol svog dvogodišnjeg deteta obrazložili feminističkom filozofijom prema kojoj je rod puka društvena konstrukcija. Oni smatraju da je nametanje pola detetu okrutno, jer ga na taj način društvo ubacuje u kalup, umesto da mu dozvoli da samo odredi svoj identitet.

Meni je Kosovo u srcu i duši, u kući, usađeno kroz vaspitanje od malih nogu, budući da mi je otac na rođenju dao ime Lazar a mome bratu Miloš. Drugačije ne umem i ne mogu. Ne mogu protiv svoga vaspitanja, svoje porodice i svojih predaka, zahvaljujući kojima sam i rođen kao slobodan čovek.  

Moramo izdržati ovakvu vlast još nekoliko meseci duže, jer je put ka EU važniji od toga da li će SNS osvojiti 42 ili 40 odsto. Mnogo je važnije da ne ostane nijedna mrlja, a ako se neko bruka pred EU, neka to bude ova vlast.

Dušan Bajatović, novopostavljeni generalni direktor Srbijagasa, stalno je isticao da Gasprom ima interes za gradnju Južnog toka. No to i nije glavno pitanje – već je glavno pitanje da li će Rusija to biti u stanju.

Vučić je neprestano apelovao na jedinstvo u istorijskim odlukama, koje su donete i koje će tek biti donesene, i istakao da nije izabran za ratnog poglavicu Srba, već, verovatno da Srbe povede u budućnost, ali u onu koju on zamišlja, a ne onu koju građani žele.

Srpska medijska scena, sa svojim crno-belim, klaustrofobičnim diskursom „modernog i nazadnog“, „globalnog i lokalnog“, predstavlja paradoksalni dokaz preživljavanja globalizacije na lokalnom planu.

 Kod Vučića je sve jasno, naročito ono što je svima razboritima nejasno. Nebrojeno puta ste čuli stav da „Srbija treba da se pridruži Evropskoj uniji“. Koliko puta ste čuli razmatranje o tome „šta je to EU sutra“?  O tome govorim u ovom tekstu

Do juče se moglo misliti da je vrhunac ironije početak jednog novinskog komentara od pre nekoliko godina, povodom drugog zalivskog rata, u kom se autor pita: „ otkud naša nafta ispod njihovog peska? Od juče je na snazi jača izjava „gadafijeve snage podmeću leševe na ciljeve koje mi gađamo“