Mora se posebno istaći Vučićevo ministrovanje 1998. godine, kada je u Vladi Mirka Marjanovića vodio resor za informisanje. Na snazi je bio tada na snazi zloglasni Zakon o informisanju, koji je donet radi disciplinovanja neposlušnih, takozvanih “nezavisnih” novinara.

Nepravedno potiskivanje srpske ćirilice sa službenih registarskih oznaka i njena skandalozna zamena potpuno nestandardizovanom „proširenom gajevicom“ predstavlja najozbiljniji, kulturološki, ali i tehnički problem koji novi pravilnik nameće.

A svi oni koji imaju ambicije da dalje mute što se tiče Preševske doline, Raške i Vojvodine, neka znaju da će Srbija znati osigurati svoj teritorijalni integritet na svaki mogući način. Stvar je jednostavna i dade se svesti na sledeće: „Tuđe nećemo, svoje ne damo!“

Srbobran, Zrenjanin i Apatin predstavljaju respektabilne sredine u vojvođanskim okvirima i apsolutni poraz DS-a i njenih koalicionih partnera ne može a da ne otvori suštinsko pitanje - ima li aktuelna administracija u Banovini legitimitet i moralno-političko utemeljenje da nastavi da vrši vlast?

Sa sigurnošću možemo reći da postojeći sistem ne može da opstane. Ono što međutim ne možemo predvideti jeste koji će poredak biti odabran da ga zameni, zato što će to biti rezultat beskonačnog broja pojedinačnih pritisaka.

Osnivanje banke BRIKS-a i fonda razvoja zemalja BRIKS-a, označava formiranje paralelne ekonomske realnosti na istoj nozi sa onom koju su stvorili Anglosaksonci usled rezultata Drugog svetskog rata, za svoje ciljeve, koja je konačnu formu zadobila u Breton Vudsu.

Kult predsednika Srbije dobio je takve razmere da su se i njegovi kreatori zabrinuli – na čuvenoj skupštini DS je delegatima u šali u rečenici o velikom uspehu srpskih sportista objašnjavano da za to nisu zaslužni ni stranka, ni predsednik Tadić.

U zapadnoj štampi se mogu pročitati prezrive konstatacije kako su Amerikanci davali kredite nesolventnim pojedincima, a Evropljani nesolventnim državama. Kako se u Srbiji i u okruženju priprema doček Nove krizne 2009. godine. Neće valjda nas.

Danas Rusija zavisi od nafte čak više nego svojevremeno Sovjetski Savez. Nafta i gas čine dve trećine izvoza Rusije. Cene nafte odlučujuće utiču na rusku privredu- na međunarodne rezerve, valutne kurseve, državne prihode i bruto društveni proizvod.

Moj šestogodišnji sin je, kao i sva deca, prvo naučio ćirilicu. Ali, on sa njom nije mogao da prati TV, niti da čita natpise na sličicama ili proizvodima za decu, niti da čita SMS poruke. Latinica je postala pismo njegovog detinjstva – baš kao i za svu srpsku decu danas.