Recimo kandidat Vuk Jeremić zastupa takođe politiku evropskih integracija, vojne neutralnosti, očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije, dovođenja stranih investitora, saradnje i sa zapadom i sa istokom, ali je u dosadašnjem političkom delovanju (kao i sadašnja vlast) pokazao da ne sprovodi ono što govori

Sasvim iznenada, vlast je ponudila i samog Miškovića. Ali, u njegovom slučaju tek treba da se vidi da li će tužilaštvo i sudovi ovako krupan zalogaj uspeti da progutaju i svare.

Ključno pitanje jeste imaju li Srbija i Republika Srpska dovoljno zrelosti da progovore o Jasenovcu, verovatno ključnom događaju za objašnjavanje mnogo čega o Srbima u dvadesetom veku.

Politički program koji iznosi Aleksandar Popović je po sistemu „ni ribe ni devojke“, „niti smrdi nit’ miriše“, „ni voda, ni vino“ sa glavnim ciljem da kritika prema postojećem režimu bude blagotvoriteljna. On se karateriše, njegovim sopstvenim rečima kazano, da se on ne bori za promenu vlasti, već željom za promenom politike. Ako je tako, a tako jeste, zašto se Aleksandar Popović uopšte kandidova? Pa upravo zbog tih 1%.

Nakon svih ovih godina zadržan je sistem funkcionisanja vlasti koji omogućava dominaciju izvršne vlasti nad zakonodavnom i sudskom vlašću.

Nedavni slom visokorizičnih hipotekarnih kredita poslužio je kao povod za učvršćivanje   "novog poretka novca" ne samo u Sjedinjenim Državama, nego i širom "pregrejane" nam planete Zemlje. Emitovanje kreditog novca nužno sa sobom  povlači emitovanje novih kredita jer pozajmica predstavlja glavnicu.

Vrlo malo truda je uloženo u stvaranje iračke nacije i prepreke su uvek bile ogromne. Kurdi, koji su činili oko 17-20 % stanovništva, teško su prihvatali irački identitet, a šiitska većina osećala se duboko marginalizovanom od strane političke elite koju su činili uglavnom Suniti.

Stav zvanične Ankare je razumljiv: napad izraelskih specijalaca na mirni brod, koji se po normama plovidbe morem kretao po turskoj teritoriji, paljba iz svih cevi po putnicima, građanima zemlje, sa kojom je Izrael još 1966. godine potpisao sporazum o vojnoj saradnji, izgleda kao objava rata.

Finansijska kriza pokazala je da su tržišta sklona stvaranju „mehura“ i da laissez faire  regulacija ne funkcioniše. Vlasti bi morale da se trgnu ukoliko hoćemo da izbegnemo ogroman mehur. 

Kada su uhvatili Bin Ladena, pakistanski obaveštajci su zaključili da je bolje da o tome ne obaveste svoje zapadne saveznike. Držanje zarobljenog Bin Ladena bio je način da se po potrebi vrši pritisak na al-Kaidu i Talibane. Herš pokazuje da SAD nije mogle bez saradnje Pakistanaca da krene u operaciju hvatanja bin Ladena.