Сасвим изненада, власт је понудила и самог Мишковића. Али, у његовом случају тек треба да се види да ли ће тужилаштво и судови овако крупан залогај успети да прогутају и сваре.

Kључно питање јесте имају ли Србија и Република Српска довољно зрелости да проговоре о Јасеновцу, вероватно кључном догађају за објашњавање много чега о Србима у двадесетом веку.

Политички програм који износи Александар Поповић је по систему „ни рибе ни девојке“, „нити смрди нит’ мирише“, „ни вода, ни вино“ са главним циљем да критика према постојећем режиму буде благотворитељна. Он се каратерише, његовим сопственим речима казано, да се он не бори за промену власти, већ жељом за променом политике. Ако је тако, а тако јесте, зашто се Александар Поповић уопште кандидова? Па управо због тих 1%.

Након свих ових година задржан је систем функционисања власти који омогућава доминацију извршне власти над законодавном и судском влашћу.

Недавни слом високоризичних хипотекарних кредита послужио је као повод за учвршћивање   "новог поретка новца" не само у Сједињеним Државама, него и широм "прегрејане" нам планете Земље. Емитовање кредитог новца нужно са собом  повлачи емитовање нових кредита јер позајмица представља главницу.

У прошлости истакао сам две ствари. Прва је да јеТурска регионална сила у настајању која ће коначно бити локално највећа сила. Друга је да је то регион који, од опадања и пада Отоманског царства у првој четвртини 20 века, је био стабилан захваљујући страним силама.

Став званичне Анкаре је разумљив: напад израелских специјалаца на мирни брод, који се по нормама пловидбе морем кретао по турској територији, паљба из свих цеви по путницима, грађанима земље, са којом је Израел још 1966. године потписао споразум о војној сарадњи, изгледа као објава рата.

Финансијска криза показала је да су тржишта склона стварању „мехура“ и да laissez faire  регулација не функционише. Власти би морале да се тргну уколико хоћемо да избегнемо огроман мехур. 

Врло мало труда је уложено у стварање ирачке нације и препреке су увек биле огромне. Курди, који су чинили око 17-20 % становништва, тешко су прихватали ирачки идентитет, а шиитска већина осећала се дубоко маргинализованом од стране политичке елите коју су чинили углавном Сунити.

Занима ме само, као неуког малог човека, шта би нам се десило када би рекли једно просто, људско: НЕ. НЕ преговорима са људима крвавих руку. НЕ граници са Косметом. Да ли би нас опет бомбардовали?