Iz premise da su ljudska prava i antidiskriminacioni zakoni univerzalne kategorije možemo zaključiti da će ova liberalno-sekularna pesnica da krene i na ostale religije i uvjerenja.

Koliko god se vlasti kunu da neće priznati Kosovo, oni to delima čine, jer sa dokumentima na kojima piše Republika Kosovo Albanci slobodno šetaju Srbijom, dok Srbi iz Severne Mitrovice ne mogu da odu na liturgiju u Dečane sa ličnom kartom Srbije.

Samo se riblja pamet toliko puta uhvati na udicu naših političara koji danas kažu da ih stavimo na stub srama ako uđu u koaliciju sa DS, a posle par nedelja kažu da je ta koalicija realna mogućnost. Aman, zlatna ribice, hoćeš li se ikada dozvati pameti!?

Veoma je indikativno obraćanje premijera A. Vučića o ovom aktuelnom slučaju ”otkrivanja” tajkunsko-političke veze. Njegova izjava je tipičan primer izjava koje su kod nas uvrežene i izražavaju njegovo nezadovoljstvo i negodovanje ponašanjem tajkuna i političara koji su imali i očigledno imaju i dalje čvrstu političku podršku.

Beograd je Srbima u centralnim delovima KiM poslao jasnu poruku da ne glasaju, ali im nije jasno rečeno kako će da prežive u izolaciji, kako će im biti osigurana bezbednost... Birači su ostali zbunjeni i deo njih se opredelio da glasa za svoju lokalnu vlast.

Rusi i Amerikanci nastoje da se mirovna konferencija održi dok evropske sile na prvom mestu Francuska i Britanija i formalno ukidaju embargo na izvoz oružja opoziciji. Na koji način to može pomiriti zaraćene strane u Siriji i okončati dvogodišnji krvavi građanski rat?

U pravnom smislu Statut Vojvodine spada u ,,perolaku” kategoriju, on nije ni ,,aneks” Ustava Vojvodine, ni ,,Bil o pravima” Vojvodine, ni amandman na Ustav Srbije, suštinski to je pravnoparadni akt koji ne obavezuje ni Srbiju, ni Vojvodinu.

Nedavni uspesi sirijske vojske mogli bi, ukoliko se nastave, da donesu značajnu prevagu na stranu Asadove vlade u Damasku, što je odmah primećeno u Rijadu, Jerusalimu, Vašingtonu, Briselu. Odjednom je ponovo vaskrsla priča o sarinu, ratnim zločinima i mogućem vojnom angažovanju NATO pakta, a usledili su i izraelski vazdušni udari na Damask.

Moram reći da sve upućuje na to da su Pavelića štitili i Britanci i Amerikanci u određenim razdobljima nakon završetka Drugoga svjetskog rata. To su činili jer su se bojali Tita i jer su se nadali da bi možda Pavelić mogao povesti jak antikomunistički pokret.

Nemilosrdna medijska sredstva imaju veoma malo vremena da sazru pre nego što objave neuspeh. To znači da je mnogo manje tajni zbog toliko prisutnog curenja informacija.