On se, pak, pokazao kao najratoborniji premijer u istoriji Engleske. Za prvih šest godina njegovog predsednikovanja pet puta je slao britanske vojnike u ratne sukobe. Dva puta u Irak: 1998. i 2003, na Kosovo 1999, Sijera Leone 2000. i Avganistan 2001. godine.

Udruženje Srba iz Hrvatske stalno ukazuje domaćoj i svetskoj javnosti na to da Hrvatska svesno izbegava da izvrši svoje preuzete obaveze čime nekažnjeno krši odredbe međunarodnog prava i obaveze preuzete iz multiratelalnih sporazuma.

Umesto da naši političari, od vlasti do vlasti, pokazuju sve veću svest i „širinu“, prisustvujemo, od vlasti do vlasti, sve arogantnijem i drskijem odnosu prema legitimnim pitanjima koje muče građane. I to je još neverovatnije, jer građani sve teže žive, a bahatost političke elite je sve veća, ne strah od javnosti.

Ko je hteo mogao je iz našeg stradanja ponešto da nauči i o sopstvenoj budućnosti. Na red će, nažalost, doći svi, pa i oni koji se ovu igru započeli i koji je trenutno vode. Takva je logika logike i takva je sila sile.

Bler je tom prilikom izjavio da će mu ,,biti drago da pomogne'', i da ga ,,veoma zanima vaša (Albanska) država. Taj posao savetnika je nekako i logičan, jer je nastavak prirodnog partnerstva započeto bombardovanjem SRJ 1999. godine. 

Naši spoljnopolitički prioriteti su put ka članstvu u EU, odbrana teritorijalne celovitosti diplomatskim sredstvima i ostvarivanje najboljih mogućih odnosa u regionu. Do sada smo na sva ta tri fronta imali uspeha, rekao bih mnogo više nego što je iko očekivao.

Mnogo toga je nelogično, apsurdno, tužno, ponižavajuće, bezobrazno, beskrupulozno... I dokle tako? Sve dok se ovaj naš srpski Dan mrmota već jednom ne okonča – za početak ostavkom resornog ministra Tomice Milosavljevića i doktora Kona.

Vreme je za Srbiju koja će da poštuje sebe. Vreme je za politički neutralnu, što znači slobodnu Srbiju, koja svoj suverenitet neće prenositi nikom drugom i koja se neće cenjkati vrednostima koje su nasleđene od predaka.

Što pre shvatimo da ono što se danas naziva „međunarodnim pravom“, u duhu sofističke definicije koju je u Državi zabeležio još Platon, predstavlja „dobro za jačega“, to ćemo pre naučiti da ga izostavljamo iz jednačina u kojima se konstituišu vitalni nacionalni interesi.

DSS mora da spreči da se nastavi stvaranje preduslova za nastanak Nezavisne države Vojvodine, da spreči odvajanje i druge Pokrajine od Srbije. Neka SNS obezbedi većinu mimo DSS, a ako to ne uspe, neka se održe pokrajinski izbori. I poslednje, DSS ne sme da bude u vlasti na tako visokom državnom nivou sa ekstremističkom i separatističkom Ligom.