Tako je Vučić, odmah na početku, izjavio da „odavno nije video veću neodgovornost kod odraslih ljudi“ (misleći na one koji su bili zatečeni situacijom i prvobitno odbijali evakuaciju), a za one koji govore o velikom broju žrtava (u Obrenovcu) da se „bave izmišljotinama i žele svojoj državi loše“, otvoreno rekavši „koliko mogu da budu bolesni“?! 

Da se ne lažemo, to što se dešava u Africi nema veze ni sa igrom, ni sa umećem. Svi su otišli samo po pobedu. Baš kao što se ide i u rat. Ajmo iskreno, da nije bilo Foklanda, da li bi bilo Maradonine ruke? I da nije bilo četnika i ustaša da li bi bilo ruke Batice Mirkovića?

Posebno je paradoksalno i degutantno da u trenucima takve dezorganizovanosti i anarhije, vlast dobar deo dragocenog vremena troši na samoreklamiranje, patetisanje, prenemaganje i ono što im je najvažnije, oslobađanje sebe od bilo kakve odgovornosti za ono što se dešava.

Očigledno je da ni sam De Viver još uvek nije spreman da u delo sprovede svoj program zahvaljujući kojem je osvojio većinu u parlamentu. Lider partije NVO svestan je da eventualna podela Belgije ne bi prošla tako glatko kao u slučaju Čehoslovačke.

Sve ono što se tokom poslednjih decenija dogodilo u Istočnoj Evropi potvrđuje da se ponovo budi težnja nekih sila da krenu prema Istoku.

Uigrani kao da su se spremali za Mundijal, SEKA i Đorđe doveli su Danas na korak od likvidacije tako što je najpre ona više godina finansijski iscrpljivala zlosrećno glasilo, a onda je on sproveo završni udarac podigavši tužbu vrednu 750.000 dinara.

Ovde se pokazalo da je država potpuno nespremna i dugoročno nezainteresovana za pitanje bezbednosti i zaštite sopstvenih građana. Kako će i biti kad politička elita ima „važnije“ brige.

Privatnost nije ništa jeftinija od života – ne u Srbiji nego bilo gde na svetu i građani Srbije ne treba da umišljaju da su nešto posebno.

Brojne kritike stizale su na račun vlasti. Čini se da nekad nije bilo razloga za to, ili su razlozi nejasni, ali neke stvari su ipak očigledne. Pre svega, ko je dozvolio da Srbija postane zemlja Trećeg sveta, koja ima tek minimum resursa za delovanje u vanrednim situacijama?

Nesumnjiva okosnica cele ove tv fešte jeste sam Žika Nikolić. Profesionalan, opušten, spontan, dobronameran, jednom rečju gospodin. Sa ovom tvrdnjom se svakako neće složiti paraurbani mislioci koji ga nazivaju Žika Seljak.