Kažeš da nećeš u Tiranu – pa odeš?! Kažeš – nećeš u Brisel, sve dok druga strana ne ispuni ovu ili onu stvar. Pa opet odeš. Je li to „politička mudrost“, ili, pak, ponižavanje i sebe i države kojoj se nalaziš na čelu? I šta si ti onda?

Evropska unija je do sada bila na stanovištu da pitanja Kosova i ulaska Srbije nisu formalno povazana. „Nije bilo formalne uslovljenosti,“ rekao je Garlag, dodajući da Srbi sada razumeju da, da bi postali član Evropske Unije, na kraju moraju priznati Kosovo.

U svetlosti Vidovdana vidi se svačija suština, ko je vera a ko nevera, ko je za Hrista a ko se prodao za (mnogo više od) trideset srebrenjaka. Na svakome od nas je da izabere na kojoj će strani biti, na Lazarevoj ili Vučićevoj (kao što je poznato, on je, svakako ne slučajno, veličao Murata)

Kako je moguće da od mira 1991. godine, kada ste imali priliku da stvorite miran, kooperativan svet koji je mogao da bude napredan i da zajednički čini dobre stvari, stignete do ovog meteža u kome se sada nalazimo? Za to je bila potrebna krajnja glupa, nesmotrena i zaslepljena strategija, i to su neokonzervativci uspeli da nam daju.

Diverzifikacija stranih, mahom „greenfield“ investicija, povezano i sa praktičnom stagnacijom u evrozoni od 2020, donela je nesumnjivu korist srpskoj industriji. Upravo su ulaganja kineskih firmi dominantno generisala dinamičan rast domaće industrijske proizvodnje. Saradnja sa zemljom koja ima višak slobodnih sredstava i kompanije koje posluju na visokom tehnološkom nivou, te su posledično sposobne da produkuju globalno konkurentan izvoz, bez sumnje je dobitna kombinacija. Zdrav, i čini se održiv rast srpske industrije, koji od početka 2020. znatno nadmašuje onaj koji ostvaruje većina evropskih država, može se dobrim delom povezati sa povećanim angažmanom kineskog kapitala u našoj zemlji. Sa rastućom prisutnošću firmi iz Kine u Srbiji usko je povezan i porast domaćeg izvoza, ne samo u tu državu.

Da li današnja srpska istoriografija nudi bar neke odgovore na velika pitanja našeg vremena. Ili je beznadežno  zakopana u jugoslovenskim, pa i titoističkim paradigmama starim po nekoliko decenija. Ili je ostala zaglavljena u entuzijazmu za zapadne vrednosti i borbi protiv nacionalizma iz devedesetih“. 

Opozicija ima loptu na penalu, i dilemu da li da šutira u pravcu vanrednih izbora ili vanredne građanske neposlušnosti. Ali uopšte nije nemoguće da će, iz ovih ili onih razloga, na kraju pogoditi korner zastavicu ili loptu šutnuti preko prečke

Poslednji kojem je to pošlo za rukom na ovim prostorima bio je Josip Broz. Po Milu Đukanoviću se, verovatno, neće nazivati ceo jedan period ili ideologija, ali po mnogim kriterijumima, jedini pravi naslednik pokojnog maršala upravo je ovaj Nikšićanin.

Presuda MSP iz 2007.godine, uvodeći „teritorijalno ograničeni genocid“ omogućava da se u potpunosti izmeni suština pojma „zaštićena grupa“, spuštajući zaštićenu grupu na nivo pojedinca, pripadnika zaštićene grupe na jedan uži teritorijalni prostor

Ponovo je, po ko zna koji put, pokazao da ga nikako ne treba potcenjivati, s tim što je to dokazivanje do sada svima, osim njemu, već trebalo da dosadi. Odavno je bilo vreme da to shvatimo i da u skladu sa tim postupamo. Svaka naivnost u tom pogledu zaista je nepremostiva prepreka za bavljenje politikom. Ako nije naivnost onda je neka zadnja namera, koja god bila, pa se u tom slučaju mora pokrenuti pitanje odgovornosti.