Narodna skupština, na osnovu Političke platforme, utvrđuje osnovne principe za političke razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini.

O Vojislavu Koštunici: "Srbija će promeniti brzinu kad Koštunica ode" ("Rojters", 2005)/ O Tomislavu Nikoliću:  Sa Tomom uvek imam zajedničkih tema, on ima jednu vrstu duha koju treba uvažavati.”

Čini mi se da Ali veruje da bih snažno osporio njegovu tvrdnju da Vilders predstavlja “opasnost za liberalno društvo” - pretnju kome? koliku pretnju?

I zato se sada od mene kao građanina očekuje da slepo i predano svom dušom i srcem unapred podržim bojkot izbora koji još nisu ni raspisani. Ako se premudre partijske vođe u međuvremenu predomisle, i njihov najnoviji plan će očekivati da podržim bespogovorno

Svaki pokušaj odgovora  na pitanje da li treba prodati Komercijalnu banku, prethodno mora da dogovori na pitanje „ kakav bankarski sistem uopšte želimo“. U ovom tekstu sva druga, inače  legitimna pitanja, ostavljam po strani

Vučić veoma dobro zna i oseća: bez obzira na konkretan povod – ovo je, u suštini, na početku i na kraju, pre svega protest protiv njega lično, njegove diktature, njegove medijske sveprisutnosti i političke svevlasti

Kroz takvu mržnju trebalo bi da se stvori „Srbijanin-EUropljanin“, kome je „prelomljen mozak“ i iščupan taj strašni „mali Rus“. Nesumnjivo je da je to konačni cilj atlantističke politike na Balkanu. A toga ne može biti bez ustoličenja i u srpskom društvu „vatikanske mržnje“ – duboke, sistematske i surove.

Poslednji kojem je to pošlo za rukom na ovim prostorima bio je Josip Broz. Po Milu Đukanoviću se, verovatno, neće nazivati ceo jedan period ili ideologija, ali po mnogim kriterijumima, jedini pravi naslednik pokojnog maršala upravo je ovaj Nikšićanin.

Autoput ima dva smera. Na nama je da vidimo u kom smeru će njime ići saobraćaj, i šta će i ko će se njime voziti. Kako stvari stoje — voziće vojnici i vojna oprema NATO. Što samo pokazuje da nije problem u autoputu. Problem je u svemu ostalom. A najviše u srpskoj politici prema Kosmetu

 Ono što može da raduje u sumornoj kosovskoj svakodnevici jeste da je već 14 zemalja povuklo priznanje "Kosova". Ne verujemo da se Vučić mnogo raduje tome, jer je to suprotno njegovoj politici „razgraničenja“. Naravno, to nije uspeh srpske nego ruske diplomatje. Ivica Dačić prosto se namučio da na geografskoj karti pronađe države koje su odustale od priznanja Prištine