Циљ овог текста је кратко подсећање на државу са којом се можда понајпре можемо поредити по свим релевантним факторима, а која такорећи управо пролази кроз бриселску ЕУ капију. Реч је о Хрватској. 

Пребацивање групе владајућих политичара на резервне положаје почело је констатацијама о Русији и њеној новој улози у Србији. Потом су несврстани постали важан политички и економски фактор. Кина је само најновији хит. Препоручио бих да посебну пажњу обрате на Бразил.

Русија није толико била љута ради себе саме, али јесте ради  нас. Русија тада, пре три године није могла да утиче на Тадића и његове саветнике, који су се клели у политику “и Европа и Косово“, и то је разумљиво, јер нам је веровала, али је Дачић могао, морао и требао утицати.

Промена стопе ПДВ-а и пореза на плате не би изазвали колапс (напротив), већ би бројним грађанима и привредницима, заправо, донели извесно олакшање, док би се у државном буџету нашло више новца. А још више новца у буџету би се скупило када би Влада успела да спречи избегавање плаћања ПДВ-а.

У Бриселу је саопштено да се српска делегација по завршетку преговора са Косоварима, запутила у штаб НАТО-а, где ће се разматрати питања одсуства српских оружаних снага у северном делу Косова и гаранције за безбедност косовских Срба.

Да су паметни, они који планирају да 31. августа у српској скупштини гласају за предложени Закон о информисању, замислили би се над судбином Валаса Соузе. И судбином свих који су поверовали да их контрола над медијима штити од сваке одговорности. Можда би тако схватили где су погрешили.

Парадигма политичког деловања, и ове Владе као и претходних, је таква да је она готово и на нивоу теорије искључивала било какву другу могућност осим потписивања оваквог ''споразума''. Српска политичка елита у својој дубокој неспособности, везала је питање сопственог легитимитета за питање придруживања Европској унији.

Трговина утицајем је, на пример, ако тренер неког спортског клуба изабере у први тим играча који то није заслужио, и тиме обезбеди да се тај играч боље прода, а самим тим и већу зараду за менаџера, спортски клуб и/или самог играча.

Смео бих се заклети да ће, на симболичком нивоу, први показатељ тог антисрпског културног колонијализма бити систематско протеривање ћирилице.