У већини српских медија за ксенофобију се сматра исказивање критичких ставова према Западу, који у геополитичком смислу обухвата највише милијарду људи, али не и простачко пљување "азијских хорди" и "афричких племена", односно Истока и Југа.

Е, сад. Ако допустимо да овај жар згасне, ако нисмо у стању да га очувамо месец или два дана... Онда нисмо ни достојни успеха и победе. Онда нисмо ни достојни Косова. Па, наши преци су тај жар чували и одржавали вековима – а ми се питамо хоћемо ли успети месец дана.

Представници државних органа РС заједничком изјавом упозоравају да је крајње време да се прекине с правним насиљем које над РС проводе тзв. високи представници, за које је речено да су већ дуго „извор проблема, а не рјешења у БиХ“.

А шта су владике заправо учиниле? Када су изашле у јавност са јасним и „маркетиншки ефектним“ иступима, одједном је постало битно да се поштује некакав политички бонтон?! Да ли нам после сваке пропале геј параде прозападне НВО и либералистичка ловачка друштва у глас повичу да то представља „смрт државе“?

Теофил Панчић примећује како је све то проистекло из идентичног миљеа: сплитски градоначелник и његови београдски пандани за Панчића су производи "специјалног васпитања" које је карактеристично за ово поднебље (а које спроводи, између осталих, и овај сајт, односно ми НСП мислиоци).

Зато је драга браћо и сестре, за нас, Србе са Косова и Метохије, посебно важно што сте нас у Београду у оволиком броју дочекали Ви. Хвала вам што нам својим доласком показујете, да ако су нас заборавили и прецртали Вучић, Дачић и Томислав Николић, да нас није заборавио српски народ.

Не ради се само о поновном увођењу спискова клерофашиста и "опасних десничара", како медији и НВО именују конзервативце и патријархални део Србије, већ о најавама непрецизно срочених мера хапшења, нових "сабљи", гвоздених метли и "голих отока" за политичке неистомишљенике.

После Тадића и демократа, под маском некакве „националне“ и „проруске“ опције долази још радикалнија прозападна опција у лику Николића и Вучића, која ту радикалну прозападну политику обавља под маском „српског патриотизма“ и „русофилије“.

Најпре, чудно је да МУП ту своју успешну акцију проналажења ових реквизита није документовао ниједним снимком. За њих је био ускраћен чак и свевидећи и свезнајући Б92, па и наш јавни сервис, односно право да не знамо ништа.

Наспрам свеукупног отпора, окупатори примењују оштру репресију: намеће се ванредно стање, врши се изгон отпораша ка неокупираном делу Немачке, конфискују се новац и добра, примењује се цензура штампе, раде војни судови.