Био је сведок и ученик историјских догађања, како у својој земљи, тако у Европи и свету. У својим јавним иступањима сведочио је и о ери врхунца хладног рата, о кубанској кризи, о стварању и улози ПНЗ, о паду Берлинског зида, о ширењу НАТО на Исток. 

Можда је Јеремић заслужио "допунску наставу" код Тадића. Али је и Тадић заслужио да му неко одржи предавање. На тему – како се нешто демантује. Ту нам председник мало кубури са теоријским познавањем материје. А и практичним.

Главни добитник је Меркел, са поново охрабреном Немачком коју она предводи. Да, Немци ће гунђати услед финансијског оптерећења због својих расипничких сродника тамо на југу, али – уз већу финансијску одговорност следи и већа моћ.

Не кажем да би у том случају Велика Албанија баш стално опструирала ту комуникацију, али повремено сигурно би. Тек да се зна да нам дише за вратом, и да исту контролише. Можда би једном годишње био опљачкан или можда гранатиран неки камион, свеједно.

Близак властима (или макар америчкој амбасади) у Софији, нашао се ту неко ко заиста признаје независност Косова, ко је збуњеним Бугарима објаснио да то што је расписано за Чекуом није права потерница, већ заостатак милошевићевског шовинизма од којих нису још лустриране све институције у Србији.

Фашизам и комунизам, два велика покрета настала из I светског рата, и који ће две деценије касније изазвати и II светски рат, једва да су имали корена у шпанском друштву у току година Републике, и нису достигли стварну и битну улогу све док није отпочео Грађански рат.

За разлику од коректне изјаве француског амбасадора да проблем споменика представља не само искључиво ствар Србије већ да се поред питања његове легалности намеће и констатација да његово присуство оживљава старе тензије, немуште изјаве осталих се могу двојако тумачити.

Необично објашњење државног секретара Хомена, да ће 900.000 долара бити враћено народу запленом имовине стечене криминалом (ПИК Земун), посебна је прича. Народу мора да се врати и новац ПИК Земун-а и 900.000 долара плаћених за одштету Штајнхауерима. То је рачун за прваке.

Рат је у ствари започео тако што су федералне трупе запоселе „пограничне државе“, извршиле поморску блокаду свих јужњачких лука и кренуле у офанзиву на Југ. Током прве две године рата, 1861-62, ниједна страна није успела да стекне већу надмоћ.

Неке одреднице из образложења уз Резолуцију су, најблаже речено, чудне. Ако се КиМ дефинише као аутономија у оквиру Србије, како је могуће да се у тачки „Г“ предвиђа доношење устава АП КиМ. Зар устав није највиши правни акт суверене и независне државе.