Ако су морални људи Тадић и Коштуница, ако имају и зрнце морала, они више не могу да направе владу. Једина влада која може да се направи после 11. маја је влада радикала и ДСС-а. Цела Србија то очекује.

Упркос многим предностима, у које спадају врхунска индустрија и завидан животни стандард, Италија је оманула као организована политичка заједница која је у стању да спроводи власт мобилисањем сагласности и оданости грађана.

Јасно је да је већина земаља ЕУ признала независност Косова и да Тадић греши и злоупотребљава Косово када ССП представља као наш успех у одбрани КиМ, док Коштуница тај споразум користи како би развио даље антиевропско расположење у Србији.

Француска је у њихово доба била оно што одавно више није, земља велике културе и великог милосрђа. Она није на англосаксонски начин давила, секла и кувала народе у узаврелом сировом глобалном лонцу, него је од њих тражила да остану своји, национални и традиционални.

Рачунамо на највећи део од 2,3 милиона гласова које је Тадић освојио на председничким изборима, на оне који су у малом броју остали код куће и на оне који су тада поверовали да је Томислав Николић за европске вредности, а не за црну рупу на европском тепиху. 

Наслућујем да је разлог неуспеха аукције обвезница немачке владе то што је исти оркестриран од стране САД, власти ЕУ, а посебно Европске централне банке, као и приватних банака, како би казнили Немачку што није дозволила да ЕЦБ откупи суверене дугове земаља чланица ЕУ.

Овај потпис води разбијању Србије. Не могу да разумем да неко мисли да ће Косово моћи боље да брани тако што ће га се одрећи.

Чак и оно што нам се повремено, преко медија наклоњених властима, сервира као тријумф, у ствари је најчешће безначајан напредак, од којег никакву суштинску корист нећемо имати. После таквих 20 година, ова земља је гладна успеха. Ова нација пати за победама. Овом народу смучила су се посртања.

Недвосмислена је чињеница да велики део грађана Србије сматра да не треба прихватити сецесију Косова, а нарочито не његово признање зарад било ког циља и то из државотворних, патриотских, уставобранитељских и сличних разлога.

И надаћу се. Упорно и тврдоглаво. Све док не чујем неког Рома/Цигу/Џипсија да каже: "Транспарентно ћу да девастирам, ионако сам вулнерабилан. Син неће да аплицира за школу клавира, него по дифолту свира трубу". Кад то доживим, бићу мртав човек.