Већ девет година фотокопирамо од других све и свашта – законе, статуте, уставе, политичка уређења, економију, монетарну политику – али то уопште не кријемо. Напротив, хвалимо се на сав глас, из петних жила се трудимо да сви примете како преписујемо.

Активисти сматрају да би војне власти могле да искористе наставак ванредног стања да се обрачунају са популарним дисидентима који се противе војној владавини, а с друге стране, војне власти немају много обзира према људима који су изнели протесте.

По оцени Федералне миграционе службе Русије, за последње три године из земље се трајно иселило 145.000 грађана. То су само они који су се пријавили наведеној служби. А колико је оних који нису дошли да се опросте?

Истина, нико у Србији, тада није ни знао ни чуо за Дарка Шарића, али очито да су „жути“, од којих је већина есенција и оличење поштења (питајте у ЦЗ-у, рецимо), осим верватно новог тон мајстора првог потпредседника, и вечитог директора полиције Милорада Вељовића, али ко зна он зна, а ко не зна?

Случај Жарка Лаушевића је неспорна трагедија. Двојице младића више нема, а Лаушевићев живот је разорен. Два суђења нису помогла да се случај довољно расветли. Бројна питања остају. Да ли су те вечери он и његов брат само бранили своје животе?

То су све они, дубоко реакционарни и злобно-опасни, кругови у којима Аплбаум и живи и дише. Оно што он доноси у покрет “Окупирајмо Волстрит“ је злобно и бесно непријатељство према радничкој класи и социјализму.

Нова власт је испољила невероватну брзину и лакоћу у уобличавању свега што је претходна парафирала са образложењем да све што је парафирано представља међународни уговор. 

Случајно или не, испоставило се да је све оно што је у програму отварања Универзијаде било подвучено као „студентско“ и „волонтерско“ протекло беспрекорно, уз изванредно много шарма и позитивне енергије.

Како фундаменталн принципи, тако и схватања о себи Немачке и централне Европе се јако разликују. Елите тих других земаља можда воле да себе замишљају као да су на првом месту Европљани – али њихове јавности знају да то није тако.

То је највећи изазов пред којим се и данас налази не само премијер ове земље, зато он мора пре свега да схвати да га његов положај условљава и његово понашање које се не може сводити на неубедљиво и често недуховито „шармирање“ наше јавности.