U dosadašnjem toku ovog tzv. „dijaloga o Kosovu“  najneumesnija, najlicemernija i ubedljivo najogavnija jeste tendencija da se svi oni koji nisu apriori ubeđeni u potrebu brze i totalne kapitulacije automatski sumnjiče da „pozivaju na rat i krvoproliće“. 

Mi ćemo ovde nastaviti da slobodno mislimo – „ni po babu, ni po stričevima“. Ovo je sajt za političko mišljenje, za kritičku analizu ovdašnje i svetske politike. Nismo se bojali da kritikujemo Miloševića 1995, Đinđića 2001, „drugu Srbiju“ 2003, a Tadića 2008. – onda kad su bili najmoćniji.

Da li možda Zakon reguliše koliko po kvadratnom metru stana može da živi simpatizera stranaka vlasti, a koliko simpatizera opozicije je dozvoljeno da se gura po 1 kvadratnom metru stambene površine?! 

Zašto se na internet portalima uopšte dozvoljava anonimno pljuvanje ljudi, i anonimni jezik mržnje?!

 Čini se da su u Moskvi, u poslednje vreme, počeli malo ozbiljnije da uzimaju upozorenja da bi im se i u Srbiji mogla ponoviti nevesela priča koju su na Balkanu već prošli sa Đukanovićem i Crnom Gorom. Naredni dani i meseci će pokazati da li je to zaista tako i da li će ruska politika na Balkanu konačno prestati da se vrti u začaranom krugu nerazumevanja, nemara, nemoći, korupcije i mazohizma

Pozivaju se republički organi i institucije da zajedno sa pokrajinskom administracijom i predstavnicima lokalnih samouprava, uz jačanje međusobne saradnje, unaprede nivo poštovanja propisanih procedura, kao i nespornih prava i obaveza.

Rusija nije mogla da ne ustane u odbranu Srbije tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, izjavio je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin u intervjuu sa Takerom Karlsonom koji je ceo svet iščekivao.

Prvih dana aprila, na srpskoj političkoj sceni je u prvi plan izbilo pitanje referenduma o odbacivanju "francusko-nemačkog plana", kako su ovu zanimljivu i kontraverznu inicijativu naslovili njeni kreatori iz Narodne stranke. Podršku predlogu je do sada dalo nekoliko uglednih javnih ličnosti, poput našeg velikog glumca Petra Božovića i profesora Mila Lompara.

Pri tome treba naglasiti da „Balkanska međa“ ne predstavlja nikakve ekstremne stavove „srpske desnice“ i radikalnih zastupnika „rusko-srpskog pravoslavnog jedinstva“. To je film čije vrednosti i estetiku sa lakoćom prepoznaje najšira srpska publika, koja iz večeri u veče puni bioskopske sale, i tamo strepi, besni, i plače nad junacima i žrtvama koje smo previše dugo gurali pod tepih, prilagođavajući vlastitu kulturu aršinima naših neprijatelja.

Radilo se, prema mišljenju Varufakisa, o gigantskoj hijerarhijski organizovanoj korporaciji kojom upravljaju tehnokrate čiji je zadatak bio da sve depolitizuju i da se minimalizuju konflikti.