Još 2006. godine Odbor UN za borbu protiv rasne diskriminacije je naglasio da je uznemiren položajem Rusina u Ukrajini i preporučio zvaničnom Kijevu “da razmotri pitanje priznavanja Rusina kao posebne nacionalne manjine”.

„Problem sa bugarskim organizovanim kriminalom je u tome što je previše dobro organizovan“. Ovim rečima je bivši američki ambasador u Sofiji ukazao na povezanost bivše Državne bezbednosti i glavnih vođa „ekonomskih grupa“, čija zavidna imovina izaziva čuđenje zapadnih stručnjaka.

Primanje Balkana u Uniju je bilo i biće primarno vođeno političkim motivima. To važi ne samo za Bugarsku i Rumuniju, nego i za Grčku tokom sedamdesetih. Zato mislim da će proces na kraju obuhvatiti i Bosnu i Kosovo.

Kušnerova ljubav prema Albancima očigledno ne jenjava, a „kosovska vlada“ je prema Kušneru veoma velikodušna. Uostalom, novac nije teško zarađen, a i ima ga dovoljno. Putevi novca su plemenitom Kušneru dobro znani: unovčeni organi srpskih nesrećnika. 

Moramo otvoreno reći da je sadašnji ekonomski sistem unutar EU sistem sputanog tržišta, u kome konstantno raste centralna kontrola nad privredom. Rezultat je stalni porast uplitanja vlasti u tržišne procese.

Uticaj Vašingtona će ostati značajan čak i kad dominantnost Amerike oslabi. Sjedinjene Države će biti bezbednije ako primarne odgovornosti promovisanja regionalne stabilnosti prenesu na svoje prijatelje. Vašington bi trebalo da se prilagodi, pre nego da se opire, veku Azije.

Dakle, nasuprot zvaničnoj verziji i njenoj jeretičkoj alternativi, rekao bih da je Đinđić postao žrtva nesrećnog spoja prilika (post)miloševićevske Srbije i vlastitog političkog temperamenta.

De Gol je želeo da Francuska pripada istom zapadnom taboru, ali da bude nezavisna u svojim diplomatskim i vojnim izborima. Sarkozi smatra da nezavisnost od NATO više nema smisla, jer je hladni rat završen i Francuska više ne može da izigrava most među blokovima.

Možda suđenje šestorki anarhista, u situaciji kada u Srbiji ponovo divlja kriminal, i jeste izliv političke represije i znak straha režima od bilo kakvih socijalnih nemira, pa makar ih vodio i Ratibor Trivunac.

„Prinudna uprava“ nad Bunjevcima nastupila je u jeku verbalnih napada hrvatskih nacionalista u Vojvodini na one koji ne dele osećaj pripadnosti hrvatskom narodu. U najosetljivije vreme bunjevačkim nacionalnim ustanovama oduzeta je samostalnost.