Подстрекавање представља облик одговорности који се може заснивати искључиво на умишљају, за разлику од саизвршилаштва које се може засновати и на умишљају и на нехату. Зато је важно указати да радња подстрекавања не може да представља уопштено позивање на извршење кривичних дела.

Настанком Николићевог новог политичког дискурса политичка сцена у Србији окренута је готово наглавачке. Рецидив из времена ДОС-а, који су звали „уцењивачки капацитет малих странака“, појавом напредњака у парламенту доживео је привремени концептуални крах.

У Србији ће опстати тренутно најбројније и најбогатије странке, скупштинске странке. Биће удружене у картел, па ће у огромној мери избегавати политичку одговорност. Оснивање нове политичке странке ће постати готово немогуће.

Ангажованост СНС на терену и жеља да се реализује изборна воља грађана у београдским општинама делује све озбиљније. У том контексту се и може разумети њихова скоро симултанка, односно преговори са готово свим политичким опцијама за формирање општинске власти.

Луковићев документ није само морално накарадан. Луковићева "анализа", међутим, припремљена је за "међународну конференцију о медијима у екс-СФРЈ, одржаној 2002. године у Холандији".

Први услов српске слободе јесте да се сви Срби саберу под једном заставом и кажу одлучно НЕ ,,другој Србији” и пројекту ,,интеграције” у ЕУ и НАТО, а да би се то остварило, нужно је правазићи општу разједињеност и секташтво, сујету и лидерство, личне амбиције и идеолошку нетрпељивост.

Чињеница да никада нису утврђени токови новца којим се финансирају странке и њихове изборне кампање довољан је доказ да су партије пре свега добро организоване интересне групације, да делују изнад закона, јер су постале праве приватне фирме за одржавање на власти.

Као да ДСС није била у власти у време највећих афера, разорних приватизација, тајкунских монопола, осиромашења и повећања незапослености. Она се понаша као да није ни излазила из опозиције и као да се тек спрема за остваривање својих епохалних идеја.

Ако сада Хрвати буду имали доказ да су Крсте Бјелић, Милорад Комраков и Радован Бранков подстрекивали на злочине над хрватским цивилима – јер су били ангажовани на државним медијима – тужба против Србије добија можда и одлучујућу предност у односу на ону коју је својевремено покренула Босна.

Бивши амерички председник Џими Картер изјавио је да Израел има око 150 атомских бомби(!), чиме је прекинуо израелско ћутање по овом питању… Наравно да Израелу и Америци никако не би одговарало да у региону постоји још једна нуклеарна сила.