О држави се мора водити рачуна свакодневно, а не само за празнике и у предизборним кампањама. Дакле, и када се формира буџет, и када се кроје региони, и када се доноси статут Војводине и када се усваја резолуција о Сребреници. Иначе, ускоро буквално нећемо имати шта да славимо.

Међу  онима који се издају за опозицију биће увек и оних  који ће хитро одговорити да је наступило време колаборације

 Тако да је одговор који се сам нуди на питање да ли је Србија, односно српска државност добила нешто тиме што је Вучић „преварио Запад“ – једно велико НЕ. Добио је једино Вучић и сви који су имали политичко-материјалну корист од те политике. Добио је Мило Ђукановић. Добио је великоалбански фактор. Добио је, разуме се, и западно-глобалистички фактор. 

Класа „инсајдера“ , тј. комунистичка номенклатура, постала је нови власник друштвеног капитала и активни учесник транзиције, док је пауперизована радничка класа постала пасивни објекат друштвеног преображаја.

Наравно, у случају драматичног погоршања односа САД и Кине, везе Москве и Пекинга биле би додатно интензивиране, али некапацитативност да се произведу високотехнолошке компоненте (чипови су најбољи пример), барем у средњом року, остаће баријера економском развоју обе државе

Макроново упозорење да „одбацивање демократије води у ратове“ непријатно одзвања као претња, поготово оним земљама и народима којима су САД до сада наметнуле ратове, бомбардовања, и колонијалне интервенције због „мањка демократије“

У Закључцима нема ни речи о томе да је српска ћирилица компатибилна с новим информатичким технологијама. Управо ће те технологије обесмислити лингвистичку „науку“ о два српска писма, јер одскора претраживач Гугл уз хрватски језик везује његову латиницу, а уз српски језик његову ћирилицу.

Или је у питању напросто спонтана (и глупа) реакција владајуће политичке и медијске гарнитуре на нешто што макар наликује на акцију и иницијативу њихових поражених супарника. Или је реч о томе да ова петиција ремети неки прећутни и подразумевани „возни ред“, договор, наду и/или обећање.

Ми дефинитивно не можемо једним ударцем да срушимо Вучића. Ми треба да га слабимо у пар корака

Наши старији суграђани, од времена Слободана Милошевића, па до данас, на изборима пословично гласају за политичке опције које карактерише деспотски начин управљања