Лако је критиковати старо-нову владу са стажом мањим од 100 дана, која је, како каже министар који већ дуги низ година контролише токове новца, затекла празну државну касу па се мора задуживати да народ не би помро од глади.

КП Кине је раније оклевала да прихвати било какав рок за поновно заузимање Тајвана. Си је, насупрот томе, изјавио да је преузимање Тајвана кључно за кинеско „национално подмлађивање“ и да тај циљ треба да буде остварен до 2049.

Сада се поставља питање на кога се односи обавеза, тј. да ли грађани могу да се прекршајно кажњавају уколико не носе заштитну маску, или је одговорност на власницима или корисницима затвореног простора?

Наравно да је изложбу о злочинима над Србима немогуће одржати у Приштини, али се зато и пре отварања ове изложбе у Београду превентивно ствара атмосфера да ће она бити изложена нападима екстремних десничарских група, и то као доказ да у Србији доминира национализам и ксенофобија.

Заборавимо на одређено време ЕУ и не очекујмо помоћ од некога ко тренутно има и превише сопствених проблема, а ми смо му, што је и нормално, (прет)последња рупа на свирали. Треба нам алтернативни план и стратегија. Треба нам самопоуздање које смо изгубили.

У мноштву наслова који прате догађања везана за забрану одласка А. Вучића у приватну посету Хрватској, посебно се издваја онај који говори да би "Вучићева свећа осветлила хрватски мрак око Јасеновца"

На два ЕПС-ова тендера за обнову малих хидроелектрана фирма Хидро-Тан је као једини понуђач добила готово пет милиона евра. Данас лидери на пољу обновљивих извора, Хидро-Тан, у власништву Драгана Клисуре и Eco Energo Group, у сувласништву Николе Петровића, кума Вучића, свој развој су започели преко једне од фирми Енергопројекта и уз сумње на прикривено власништво. Енергорпојект је против бивших менаџера и радника својих фирми, укључујући и Клисуру, поднео кривичну пријаву за злоупотребе положаја и прање новца, која је касније одбачена

Обе тврдње су у духу „јастребске реторике“ америчких конзервативаца, који знатно више воле да се позивају на идеје да у политици постоје поступци који су сами по себи „добри“ или „лоши“, као што се лепо надовезују на данас актуелну европску дилему између „штедње и развоја“ (америчка дилема гласи „повећати или смањити порезе“).

Била је то у ствари још једна у низу медијских  парада  његовог дефетистичког праснословља  којом се само припрема терен за „историјске“ одлуке о постизању компромисног решења за Косово, и Метохију/ а да нико нема елементарну представу шта тај компромис у суштини значи/

Аутократске режиме на Балкану предводе реакционарни властодршци који тврде да обезбеђују стабилност и претварају се да се залажу за процесе европских интеграција, док у стварности користе брутална средства за опстанак на власти - неспојива са поимањем модерне Европе.