Неко ко не живи у Србији би након слушања песме закључио да се само националисти, патриоте, православни верници и навијачи повезују у групе, док су (ваљда) „педери“, „Хрвати“ и „Шиптари“ слободни, индивидуалистички и демократски настројени људи који пропагирају толеранцију, људска права и остале (полу)празне речи којима значење измиче.

Свако овде, изгледа, поверује да су претходници били глупи и неспособни и да ће баш он успети да се са странцима нагоди и при том очува и своју власт и виталне националне интересе.  И да се у односу на то исплати претходно прогутати пар жаба и прихватити неколико „мањих“ уступака

Дакле, јесмо Европа и управо стога је тим веће изненађење да Брисел већ дуже време српску европску перспективу условљава наметањем по Србију не само крајње неугодних, већ и неприхватљивих образаца понашања

У Србији је последњих година учестала пракса отварања такозваних истраживачких сајтова, иза којих се суштински крију парамедијске организације. Поред оних које се обилато финансирају од стране западних фондација, постоји и одговор који се огледа у формирању парамедија финансираних од стране Русије 

Претпостављам полазећи од аргумента да је пензија економска категорија, који као што смо видели не одговара стварном стању, парадоксално, држава субвенционише појединачне пензије према уплатама.

 Још једном желим да нагласим да Украјина за нас није само суседна држава. То је неотуђиви део наше сопствене историје, културе и духовног простора. Од памтивека, људи који живе на југозападу онога што је историјски била руска земља називали су себе Русима и православним хришћанима

Бољи свет активно заговарају Русија и Кина, које су први пут у историји и војно-политички и економски моћније од англосаксонског, евроатлантског Запада. А светски дил у циљу свеопштог економског просперитета, заговара и садашњи амерички председник. Свету је баш потребна «нова Јалта», са новим учесницима – Путином, Сијем и Трампом

Тест представља леп пример дискриминације најављене на претходној страни. Наиме, поред празне приче фрапантно је да ни у једној ситуацији није понуђено толерантно решење. У првом примеру, уколико дете не жели да буде тужибаба или мргуд, преостаје му да се пасивно помири са наметнутом ситуацијом. Није ли управо то пристајање на породично насиље? 

Горе и од самог пораза јесте ово усађивање губитничког менталитета оличеног у квазиреалистичном и оптимистичком („живот иде даље“) тону, који данас емитују селектор Антић и део тзв. конструктивних и „државотворних“ медија.

Предаја у Aзовстаљу биће прекретница у демилитаризацији Украјине – руски тенкови су све бржи