Čak i ova nakardna imena, koja nemaju nikakve veze sa našim stvarnim jezikom, pokazuju koliko je filmskim stvaraocima stalo do bilo kakve, čak i formalne jezičke verodostojnosti.

Pobeda nad fašizmom naprosto se ne može isprati i destilovati od ruskog (sovjetskog) pečata i krvi, ma koliko da to nekim ušima ne prija da čuju. Što ne znači da ne treba razgovarati o vrlinama i manama sovjetskog sistema „realnog socijalizma“ – kao i aktuelnog „realnog kapitalizma“, uostalom.

U svakom slučaju, Albancima ostaje da dublje razmisle o suštini američke politike, mada sam uverena da mnogi obični građani Kosova i Metohije vrlo jasno razumeju da dovođenje na vlast političkih elita iz šume, nije bilo osmišljeno u cilju izgradnje demokratije slobode i jakih institucija. Preko korumpiranih „elita“ mnogih država  zapadne zemlje sprovode politiku neokolinijalizma, koristeći tuđe resurse

Naravno, ovi prvi su odmah sumnjičili pučiste da sve rade uz nagovor CIA da bi ponovo unižavala muslimane ili da bi onemogućili otopljavanje odnosa Turske i Rusije. Ovi drugi su pak rekli da je Erdogan autokrata, da podržava terorizam, ide ka islamskom fundamentalizmu i tako dalje.

Kada je u pitanju životni standard stanovništva Srbije – ozbiljnim anketama bi trebalo da se utvrdi koliko zapravo domaćinstva prihoduju tokom meseca, kvartala ili godine. Jer, isplaćene i oporezovane zarade nisu prava mera životnog standarda stanovništva Srbije.

Rusija se bori na dva teška propagandna fronta. Na zapadnom, „demokratskom“ frontu, ona je potpuno blokirana i samo se u dubinama interneta može čuti i ruska strana. Na unutrašnjem, ruskom frontu, veliki je broj onih koji umiru od čežnje da Zapadu pokažu svoje emancipovano, evropejsko, i zato antirusko lice

 Kada govorimo o Srbiji, ne samo da smo se odrekli samoupravljanja, nego smo to uradili bez razmišljanja, prihvatajući grube ideološke koncepte zapada. Možda ja i nisam u pravu. Ali kada smo mi to ozbiljno proverili u praksi koji su rezultati bili tada, a koje imamo sada. Na osnovu kojih pokazatelja mi bezuslovno odbacujemo bilo koju alternativu, tačnije bilo koje razmatranje alternative, sadašnjem konceptu?

Ličilo je sve na nedavni protest za kulturu održan na Trgu Republike, protest na kome su u prvim redovima bili svi konformistički i korektni vladini novinari, a u zadnjem redu poneki siromašni umetnik, ili poslednji kulturni poslenik.

Ja mogu da razumem da se ova druga stvar ne dopada gospodinu Teralu i njegovim domaćinima u svečanoj loži „Marakane“. Verujem da mu je prijatnije da gleda servilne osmehe lokalne elite dok se znoji i tiska na travnjaku ambasade, nego da sluša zvižduke svojoj zemlji i himni na stadionu.

Za kapitalistička preduzeća takva situacije je više nego povoljna. Kada su radnici etno-kulturno fragmentiranni, oni su manje sposobni da stvaraju organizacije, poput sindikata i političkih partija, preko kojih bi mogli da poprave svoj položaj