Ovo što sledi je, dakle, doslovan citat iz „Danasa“: „Kad Srbija prestane da srbuje i kad se uzvisi na nivo ljudskosti - onda će se stvar počet menjat"

Postavlja se pitanje zbog čega je ova dnevna novina isfabrikovala basnoslovne sume u tom neistinitom tekstu?! Da im je motiv bila briga za novac građana Srbije, svakako da bi prvo proverili informacije, što su vrlo jednostavno mogli da urade, pa da onda objave činjenicama potkovan tekst.

Uostalom, tog 14. oktobra 2008. kada je Predlog statuta usvajan u pokrajinskoj skupštini, u glavnoj ulozi nisu bili Čanak i Pastor, već upravo Pajtić, koji je u te sitne sate prisutni auditorijum pozdravio jednim gromkim i državničkim – „Dobro jutro Vojvodino“.

Ako pred sobom imamo bar elementarne činjenice o smislu i cilju ovih Briselskih razgovora, onda bi to trebalo da bude de iure priznanje tzv. Kosova od strane Srbije. Taj proces započet je sa Briselskim sporazumom i traje i danas

Istini za volju, nije lako sedeti sa Vučićem u studiju. Mi kod kuće možemo da se smejemo, da se iščuđavamo koliko gluposti i laži je u stanju u jednom dahu da izgovori, ali je licem u lice s njim teško iskontrolisati vlastitu odbojnost i upakovati je u razložno i precizno pitanje. 

(Iz Arhive NSPM-a, 14.03.2006)

Milošević i Đinđić još su za života promovisani u simbole dve zavađene i zaraćene Srbije, a dramatične okolnosti njihovog odlaska, koji kao da su istovremeno režirali Šekspir, Dostojevski i pisci špijunskih romana, samo su još pojačale ovu simboliku.

Kao dijete koje je izbjeglo na Pale, koje se odlično sjeća proteklog Otadžbinsko-odbrambenog rata, kao neko ko je odrastao u čemeru siromaštva i ličnih gubitaka, ja prema Vašim odlukama nemam neki naročito zainteresovan stav. One za mene ne postoje, ne obavezuju me i smatram ih životno ništavnim. One su za mene samo znak nesretnih vremena koja idu u kojima će se rane otvorene na ovim prostorima parati svim mogućim noževima iz političkog repertoara tzv. „međunarodne zajednice“.

Sjedinjene Države okupljaju svoje snage i saveznike, jačaju vojno-politički pritisak na Rusiju kako bi ona promenila svoju spoljnu politiku i uklopila se u američku globalnu strategiju.

Zatvaranje jedne od visokih peći u kompaniji Ju es stil u Smederevu i usporavanje uvoza u evrozoni, i u još nekim zemljama imali su za posledicu da je robni izvoz u oktobru (izražen u evrima), za samo 4,8 odsto bio veći nego u istom mesecu 2010.

U sukobu velikih sila mi bi trebalo da budemo posmatrači, a ne učesnici. Ali, takav luksuz nam neće biti dozvoljen. Kad zapadni pritisak postane neizdrživ, Vučić će kapitulirati. Neumerenim zaduživanjm on je već oslabio poziciju Srbije.