Стога, желим да поставим питање: Убиства у Паризу су трагична, АЛИ зар није и пуцњава у Данској? Зар то није довољно сочан залогај за ове критичаре? Да нису незадовољни помањкањем сензационализма?

Старогрчко инсистирање на мјери било је плод мудрости, а прелажење границе праве мјере ствари се називало хибрисом. Хибрис се по правилу плаћао пропашћу, и то пропашћу епохалних размјера. Ми смо да нас сви свједоци како Њемачка у Грчкој прелази ту мјеру својим ригорозним инсистирањем на „новцу који јој припада“.

Запад упорно затвара очи пред чињеницом да није Русија та која својим снагама убија цивилно становништво на истоку Украјине већ злочине чини војска плаћеника и на силу мобилисаних украјинских младића којој командује Кијев.

Претећа романска побуна тиче се кршења „светог“ договора о Европској монетарној унији, ради кога је Немачка одустала од „дојче марке“ и завештала наследство Бундесбанке Европској централној банци под једним условом: да Немачка никада не може бити надгласана у одлучивању.

Заједно са балтичким државама и њиховим окружењем Баренцово море је под константном присмотром руских борбених авиона. Руска доминација у региону је додатно појачана када је крајем децембра руски председник Владимир Путин потписао потписао нову војну доктрину.

Да је Волф Месинг данас жив, вероватно би ,,видео’’ догађаје ове и наредних година- у Русији али и другде у свету што интересује најширу јавност а сто обични смртници нису у стању да предвиде.

Ипак, и поред свега јасно је да постоје начини да се Европа озбиљније позабави борбом против радикалног исламизма. Пре свега, јасно је да је у овом подухвату неопходна сарадња водећих европских држава, САД и Русије. Без дирекне помоћи Русије, Западне Европа неће смоћи снаге да се избори са радикалним исламизмом.

Основа ове тактике је изненадна и снажна акција која треба да изазове паралишући шок и паничан страх становништва и политичког руководства изоловане државе-жртве, како би се сломио њен отпор и послала снажна порука осталим државама, каква их будућност чека уколико се одлуче на било какав вид самосталне политике.

Прича са цртежима Мухамеда је у основи потпуно иста прича. Од нас нико не тражи да „разумемо“ и „одобравамо“ муслиманско инсистирање на томе да се њихов Пророк не сме ликовно приказивати, то је део њихове културе и веровања и то је нешто што се мора поштовати, уколико заиста претендујемо да будемо „толерантно и отворено друштво“, које „нема ништа против“ да у њему живе и муслимани.

Тако говори Путин. Тако је говорио Де Гол, иако је он одрастао у церемонијама елите. И у његовом држању, као и у ријечима, било је нечег напетог и простачког, скоро пријетећег – онако повијен напријед кад сједи, а кад стоји прав и дигнуте главе, са цигаретом која му виси између усана.