Неуспјех „Арапског прољећа“ у Сирији је довео до нужности стварања таквог удружења названог ИД а касније је и Русија због самог стварања организоване терористичке државе чији је слиједећи циљ сама Русија била принуђена да уђе у овај сукоб.

Главни уредник часописа "Русија у глобалној политици'' Фјодор Лукјанов сматра, да је зближавање позиција Русије и западних држава по питању Сирије започело пре више од месец дана, када је Русија почела да наноси ваздушне ударе по положајима ''Исламске државе'' у Сирији.

До сада смо говорили о самом догађају, те о унутрашњим, друштвенополитичким, односно о спољњим, међународнополитичким претпоставкама за њега. Постоји, међутим, још једна раван коју треба узети у обзир, и она се тиче процеса нешто дужег трајања, који су далекосежније обликовали француски културни идентитет.

Запад је на све ово гледао некако са стране, осуђујући злочине на пола уста, али их правдао сваљујући кривицу на Москву. И не само то. Постоје докази да су чеченски терористи имали политичку, моралну па и материјалну подршку и помоћ појединих кругова на Западу.

Нико не може да оспори да су заједничка историја и сећање на њу, заједнички језик и заједничка култура оно без чега нема народа, нема земље. Ми то заборављамо. А то треба да буде наша свакодневна брига. И не ради се чак ни о заједничкој територији под називом Русија.

Ердоган подржава исламисте што је чињеница за коју га оптужују све слабији секуларисти. Чини се да је народ Турске у већини гласао за ону струју која може да обезбеди какву такву стабилност Турске без обзира што та струја флертује са исламистима.

Наши авиони су опремљени са такозваним мамцима, како их не би погађали Стингери, посебно са главама за самонавођење. СУ-24 је производ совјетског доба, а СУ-25 и совјетског и руског доба.

Русија и Кина, као и друге силе у успону, играће правилима 19. и почетка 20. века, по којима смо ми Американци постали прва сила на земљи.

Многи аналитичари на Западу сматрају да је Путин бацио најодлучнији изазов лидерској улози Америке, да је отворено рекао да политика коју спроводе САД  води у катастрофу. Натерао је америчког председника Обаму да се брани што овај није чинио баш успешно.

Кремљ намеће своје црвене линије. Баш као што Москва није дозволила сепаратистима да се суоче са катастрофалним поразом прошлог лета у Украјини, Русија је сигнализирала да неће само седети и дозволити да Башар ел Асад буде збачен или уклоњен спољном војном акцијом.