Израел страхује због иранског нуклеарног програма, међутим, права чињеница је да Тел Авив жели да буде агресивни господар над Ираном јер Иран се налази у успону и дугорочно гледано он би заиста могао да постане претња по Израел и по његову геополитичку позицију као најјаче земље у региону.

Политичко-филозофски смисао догађаја – попут замисли да се сви тзв. „губитници транзиције“, како их је означио либерални капитализам, а који су временом постали већина, појаве као носиоци политичких субјективитета – испоставља се као остварив и достижан.

Америчка улога, попут британске улоге пре, не би била директно вођење рата у региону, већ пружање помоћи дизајнирано да стабилизује однос снага, као што је случај у Јемену и Ираку.

Осим Украјине, Русија такође реагује војним вежбама на динамику у источној Европи, где је украјинска криза одјекнула. Генерално, јачи темпо руске војне активности, повећано присуство НАТО и вежбе у источној Европи подсећају на хладноратовско војно позиционирање.

У Сиризи су свесни да политичке борбе не могу бити сведене на институционални терен. Од критичног значаја за опстанак нових грчких власти је очување постигнутог нивоа масовне мобилизације и аутономног деловања бројних политичких организација и удружења леве оријентације.

Током заседања објављено је и да ће кинеска спољна политика ове године бити усредсређена на развој економског појаса дуж Пута свиле. Према речима кинеског министра спољних послова, до сада је преко педесет држава изразило жељу да се укључи у овај формат сарадње.

А ми смо деловали у интересу руског народа и државе. Мењати то за паре, мењати људе за некакву корист, мењати људе за могућност некаквих уговора и банкарских трансфера – то је апсолутно недопустиво. Ако дозволимо себи да делујемо према таквој логици, изгубићемо све. Изгубићемо целу земљу.

САД-иранско разумевање далеко превазилази договор о томе колико је уранијума Ирану дозвољено да обогати и колико олакшање санкција Иран добија за ограничавање свог нуклеарног програма. То ће извући регионалне контуре иранске сфере утицаја и омогућити да Вашингтон и Техеран сарађују у областима у којима су њихови интереси заједнички.

Разговарајући са немачким новинаром о томе шта је постала наша професија у информационом рату, дошла сам до истог закључка као и он: бавити се новинарством више нема смисла- каже разочарано руска новинарка Галина Сапожњикова која је узимала интервју.

Стога, желим да поставим питање: Убиства у Паризу су трагична, АЛИ зар није и пуцњава у Данској? Зар то није довољно сочан залогај за ове критичаре? Да нису незадовољни помањкањем сензационализма?