Извештаји који стижу из Славјанска говоре да украјинске власти хапсе све мушкарце старости од 25 до 30 година не проверавајући да ли су се борили на страни проруских снага или не. Постоји озбиљна опасност од акција припадника Националне гарде спремних да крену и да спроводе акте одмазде.

Осим тога, ове недеље је саопштено и да су САД изгубиле спор са Кином пред Светском трговинском организацијом поводом мера које су предузимале против кинеских производа од 2006. до 2012. године. То су само неке од новости о којима се у Србији мало или нимало не извештава.

За разлику од Немачке, Јапан никада није прихватио одговорност за рат. Иако се социјалистички премијер Томичи Мурајама 1995. године званично извинио Кини, у Јапану никада није поведена искрена расправа о степену сопствене одговорности.

Крај примирја нажалост значи и почетак једног великог рата односно почетак интезивирања борби које ће сасвим сигурно однети огроман број цивилних жртава. Самоодбрана поседује оружје али питање је да ли поседује довољно људства да издржи константне нападе горе наведених снага.

Унутарполитичка ситуација је други фактор који чини државне актере. Снага владајуће партије или коалиције, потенцијали опозиције, спремност јавног мњења за стратегију актера је оно што чини овај фактор. У Русији је унутарполитичка ситуација у овом тренутку стабилна.

Британско повлачење из ЕУ не би само нарушило тезу да је формирање ЕУ историјска неминовност, већ би изменило и унутрашњу хемију Уније. Немачкој би припала позиција хегемона коју она не жели и то би подрило слагање унутар ЕУ. Француска би подређеност могла још теже издржати.

Православни народи две највеће земље на Балкану, Србије и Грчке, морају да се организују ван државних апарата, а ако успемо да преокренемо ситуацију, и Русија нам помогне у томе, могли бисмо да се надамо формирању снажне силе на Балкану која би гарантовала стабилност, јединство и економски напредак.

Цео геополитички контекст у време почетка транзиције био је другачији од садањег. По чувеном руском економисти Кондратијевом, који је стрељан у једном од Стаљинових логора, капитализам карактеришу циклуси прогреса и рецесије, који сваких педесет година смењују један другог.

Последице избора ће свакако бити изражене и у појединачним државама тј. биће видљиве у домаћим политикама, док ће се на нивоу доношења одлука у Европском парламенту – чија су овлашћења према Лисабонском уговору сада проширена – појавити расправе и преиспитивања.

„Украјинско пролеће“ није дало очекивани резултат, чак штавише, трансформише се у неку врсту „руског пролећа“, па је разумљива све већа нервоза Вашингтона.