Совјетско и руско освајање космоса (I) - Борба за ''Саљут 7' као борба за спас човечанства

Дана 15. јула у оквиру хроника "на данашњи дан" на овом сајту објављен је и податак да су 1975. совјетски и амерички космички бродови "Сојуз 19" и "Аполо 18" лансирани у орбиту око Земље ради спајања у свемиру.

Два дана касније, бродови су се спојили и заједно летели 46 сати и 36 минута. Овај догађај је назван ''Руковање у космосу". То је било прво спајање америчког и совјетског космичког брода. Ово подсећање ме је и навело да, како би песници рекли. скинем вео заборава са једног много интересантнијег космичког догађаја из 1985. године, који је био све само не руковање. Тај догађај је пословични Холивуд искористио да сними и филм, наравно у своју, америчку корист. Но, кренимо редом, што би рекли – од почетка.

Отац космонаутике Константин Е. Циолковски

Прво да се подсетимо календара космичких освајања, коjих не би ни било да није било оца космонаутике Руса, Констатина Е. Циолковског (1885-1935) и првог руског и светског конструктора Сергеја Корољова (1907–1966), човека чије име је скоро до саме његове смрти било државна тајна, човека који је (осим многих накнадних) конструисао и прву ракету и први Земљин сателит, лансиран 4. октобра 1957. године, откад је реч ''Спутњик'', како се сателит звао, ушла у све језике света.

Руски конструктор №1 Сергеј Корољов

Први живи космонаут лансиран у свемир је био пас Лајка (3. новембар 1957. године). Брод са Лајком се никада није вратио на земљу. На фотографији која је учињена уочи лета, тужни псећи поглед сведочи да Лајка предосећа шта ће са њом бити. Понекад се, гледајући у небо, сетим Лајке и маштам да она није угинула, него да и данас лети и као прави верни пас чувар, чува свој бивши дом. Први живи космонаути који су се успешно вратили су полетели 19. августа 1960. године и за 25 сати лета обишли Земљу 17 пута. То су били пси Бјелка и Стрјелка.

Први човек у космосу Јуриј Гагарин (СССР, 1961)

Први човек у космосу (12. јун 1961) јесте Јуриј Александрович Гагарин, човек који је у СССР-у постао прави национални јунак, а у свету прави ''суперстар''. Прва жена у космосу Валентина Тјерешкова (16. јун 1963). Први човек који је из космичког брода изашао у космос је био Алексеј Леонов (18. марта 1965). Прва жена која је изашла из брода у космос је била Светлана Ј. Савицка (25. јул 1984).

Прва жена космонаут Валентина Тјерешкова (СССР, 1963)

Сва ова прва места у освајању космоса су припала Совјетском Савезу. Американци су једино претекли Совјете својим одласком на Месец, али и то не би могли остварити да није било руског научника Јурија Кондратјука, који је идеју лета на Месец претворио у математички тачне прорачуне и дао теоријски основане схеме најоптималније трајекторије лета на Месец. Ти алгоритми су до те мере прецизни да се ни дан-данас не тражи ништа ново, једино је обрада података савременија.

Прва жена у отвореном  космосу Светлана Савицка (СССР, 1984)

Да се списак совјетских космичних достигнућа са предзнаком први у историји човечанства не завршава подвигом Светлане Савицке, сведочи космички догађај из 1985. године, када је 11. фебруара због квара на систему управљања  изгубљена веза са орбиталном станицом ''Саљут 7''.  Отказало је аутоматско пуњење батерија. Станица је остала без струје и у потпуности изашла из строја.

Ова космичка кућа је до тада била примила осам посада, а сада је летела без могућности да се њоме управља са Земље. Полако је почела да се хлади, боље речено - леди, и више се уопште није могло прорачунати када ће пасти на земљу и где ће пасти комади који не изгоре у атмосфери. Проблем је претио да постане међународни, али то није била једина опасност. Постојала је реална могућност да станицу ''пресретну'' Американци и да је ''однесу'' кући. Тако би конкуренти у трци за космичко наоружање имали прилику да дођу до совјетских војних тајни.

Орбитална станица ''Саљут 7''

Баш у то време је Америка разрађивала глобални систем стратешке иницијативе која је била способна да уништи у космосу било какве ракете и сателите. Информација да се космичка станица отела контроли је одмах регистрована и у Америци у центру НАСА у Хјустону и тако је почео један од најоштријих сукоба између Америке и СССР, који је лако могао да прерасте и Трећи светски рат.

До које мере је ово била ванредна ситуација и важна за Америку, говори и податак да је директор Агенције за националну безбедност САД, генерал војног ваздухопловства, у пола два ноћу позвао телефоном, то јест пробудио америчког председника Роналда Регана речима: ''Господине председниче, неопходно је ваше лично наређење. Са орбите је нестала руска космичка станица."  

"И шта ја треба да урадим? Да летим у космос и да је нађем?", одговорио је Реган у холивудском стилу.

''Не, господине, ми имамо другу варијанту. На космодрому 'Канаверал' спрема се за старт шатл 'Челенџер'. Ако одложимо лансирање и преправимо орбиту летилице, ми ћемо наћи у космосу ову станицу. Покушаћемо да је скинемо са орбите и ако будемо имали среће, вратићемо је на Земљу. Потребно је ваше наређење и подршка средстава јавног информисања.''

Председник САД Роналд Реган

Сви важни документи, дописи, наређења из овог периода су још увек под знаком ''строго поверљиво''. Ипак сви следећи кораци везани за овај догађај сведоче о томе да се Роналд Реган био одлучио на корак који је био на ивици безумља и могао је лако да доведе до трећег светског рата. Слободно се може рећи да је свет у том тренутку био на ивици катастрофе.

Шатл ''Челенџер''

У руском центру за управљање летовима губљење сигнала са станице  ''Саљут 7'' не изазива посебно узнемирење. Станица са орбите не може никуд отићи, треба рестартовати апаратуру и сигнал ће се поново појавити. Одлучено је да се за владу СССР не пише никакав ванредни извештај.

Наравно да су већ сутрадан сви руководиоци овог центра позвани на рапорт код министра. Како и не би када су тог истог дана све новине у Америци освануле са ударним насловима на првим странама ''Руска смрт из космоса'', ''Совјетска орбитална станица лети на главе Американаца''. То је у неком смислу и било истина, јер је станица могла пасти и на Америку, али и на Европу и на Јапан. Било је јасно да су чланци били део масовне пропаганде и припреме не само Американаца него и целокупне светске јавности да Америка има право да ''ухапси'' руску станицу. Сва медијска бука ипак није била брига за евентуалне жртве, него почетак реализације плана ''Отмица са орбите''.

''Обрада'' јавног мњења: Наслови о ''Саљуту 7'' у америчкој штампи

То су биле године оштре супротстављености СССР и САД и рат је просто висио у ваздуху. Подсетимо се да су, по договору Кенеди–Хрушчов, а након кубанске кризе, руске ракете средњег домета биле измештене са Кубе, а Америка је значајно смањила своје атомско наоружање у Европи. Након што су Руси ушли у Авганистан, Америка је своје ракете поново поставила у Европу.

Американци већ јавно објављују да  њихов космички систем одбране такав да може да уништи било какав летећи објекат у космосу. То је значило да је свет на ивици ''Рата звезда''. Део овог система је био и вишекратни теретни  ''Шатл'', а аналогни совјетски брод ''Буран'' је још увек био у фази испитивања. Судбина овог брода је прича за себе, али о њему други пут.

''Буран'' пред први и једини старт

''Није било немогуће очекивати да ће се попут филмова из области научне фантастике десити да Шатл долети до станице, отвори врата свог теретног дела, ухвати космичку станицу и однесе је у Америку'', сећа се Сергеј Рогов, директор Института Америке и Канаде Руске академије наука и дописни члан РАН. Шатл ''Челенџер'' је био пред стартом, а руска станица, којом се не може управљати са Земље, била је у орбити.

За Американце је то био пун погодак – бинго, тим пре што је ''Саљут 7'' могао сасвим лако да се смести у теретни део ''Шатла''. Размере ''Шатла'' биле су 14 са 6 метара, а носивост брода је била 27 тона. Седам више него је била тешка руска станица, која се полако, али сигурно ледила. Није примала команде и могла се кретати потпуно непредвиђено. Када је температура пала испод нуле, почеле су да пуцају цеви од титана и вода која до тада није била смрзла прскала је на све стране и нови слојеви леда покривали су инструменте и каблове у унутрашњости станице.

Први старт шатла ''Челенџер'' 4.4.1983. 

Међутим, десило се нешто потпуно непредвиђено, што би се рекло - знак с неба. На Сунцу су се десиле три експлозије и светлосна струја је стигла до спољног омотача станице, што је утицало на пуњење њених отворених соларних батерија и од тог тренутка станица је почела свој непредвидиви лет. Проблем на орбиталној станици је регистрован већ након четири дана, а једина добра вест у свему овоме је била процена балистичара да ће станица бити у космосу 178 дана и 18 сати. То је било довољно да се припреми и брод и екипа која ће покушати да је спасу.

Кроз три дана је следило ново изненађење. Дана 24. фебруара, министар одбране СССР добија извештај Главне управе обавештајне сужбе СССР да је састав нове екипе америчког "Челенџера" промењен и да су у њега ушла два космонаута, који су били добро познати у СССР. То су били Французи Патрик Бадри и Жан-Луј Кретјен.

Патрик Бадри

Русима је било сасвим јасно, зашто су они ушли у америчку посаду ''Челенџера''. Они су до детаља били упознати са, сада се већ може рећи, лутајућом космичком станицом ''Саљут 7''. Обојица су постали космонаути захваљујући искључиво Совјетском Савезу. У знак пријатељских односа и сећања на светле традиције савезништва и победе у Другом светском рату.

Поводом првог руско-француског лета, новине су писале ''Ескадрила Нормандија – Њемен у космосу''. Летели су заједно Владимир Џанибеков и Жан-Луј Кретјен управо на космичку станицу ''Саљут 7''. Патрик Бадри му је био о дублер, што значи да је и он морао знати све до танчина што се тиче те космичке станице. Жан-Луј Кретјен је 1982. године добио звање хероја СССР. Награђен је и Орденом Лењина, Орденом Црвене заставе и Орденом за заслуге за освајање космоса.

Жан Луј Кретјен

Да ли ће посада "Челенџера" умети и моћи да захвати ''Саљут 7'', то није нико могао стопроцентно да тврди, па ни сами конструктори станице. Све је било непознато. Принципијелно су ти технички проблеми били решиви, али требало је времена да се разради методика рада и то је захтевало не само много новца него - што је у овом случају било најгоре - и много времена.

Американци су имали новац, и нису жалили средства да се докопају руске станице и због престижа, али пре свега зато што су на станици били резултати оних технологија које су совјети освојили, а које су американцима и дан данас непознате. Ако би се то догодило руски космос као термин би могао да нестане. Ово није би међународни конфликт ''један у низу''. Директор Института за САД и Канаду при Руској академији наука се сећа: ''Наравно, да је којим случајем дошло до захвата ове станице, сигурно би дошло до нуклеарног рата, јер захват ове летилице би значио исто што и амерички напад на нашу атомску подморницу или авион."

У Москви се за то време непрестано воде саветовања космичких стручњака, војних експерата и највишег руководства. На једном од тих ванредних заседања, коме су присуствовали чланови владе СССР и конструктори, доноси се одлука да се хитно одабере најискуснија посада и да се спасава станица. То је уједно значило и спасти целу државу. Међутим за припрему космичког брода и посаде требало је три месеца, а шатл ''Челенџер'' је био спреман за старт, што је за Русе било равно катастрофи. Шаховским речником речено, Руси су били у потпуном цајтноту. Тада на сцену ступа господин случај, дешава се нешто што мења планове и Американаца и Руса - десетог марта 1985. године умире генерални секретар ЦК КПСС Константин Черњенко.

Председник Врховног совјета СССР до 10. марта 1985. Константин Черњенко

Да подсетим да су у Совјетском Савезу почетком осамдесетих година умрла три председника (Леонид Брежњев 1982, Јуриј Андропов 1983. и Константин Черњенко 1985), што нимало није погодовало стабилности ове огромне империје. У власти СССР је полако почело да долази до расула, који је било нарочито изражено након смрти Андропова, да би током болести Черњенка расуло у партијским структурама достигло врхунац. Наравно да је Американцима то све било добро познато и били су сигурни да за живота Черњенка нико из власти СССР неће преузети на себе одговорност да због отмице орбиталне станице започне нуклеарни рат. У таквим околностима је захват станице од стране Американаца био реалност, не баш тако лако остварива, али реалност. Све се променило у тренутку када је Черњенко умро, могућа реакција СССР на овакву акцију Американаца је сада била потпуно неизвесна.

''Буран'' у лету

Само неколико сати до старта "Челенџера" у Вашингтон стиже информација да је Черњенко умро. За Американце је у том тренутку настао немали проблем. Знали су да за живота Черњенка, кога су они иначе исмевали, нико из власти СССР неће преузети на себе одговорност да због орбиталне станице започне нуклеарни рат, а сада је могућа реакција људи из власти СССР на отмицу орбиталне станице била потпуно неизвесна. Захват  ''Саљута 7'' од стране Американаца је био реалност, не баш тако лако остварива, али је била реалност, међутим и руски војни потенцијал је такође била реалност и то сурова реалност, које су у САД били веома свесни и које су се плашили и те како. Старт "Челенџера" је одложен за крај априла. Официјелно објашњење за ово одлагање је ''технички проблеми''. Руси су у том тренутку добили шансу да претекну Американце и оду до своје орбиталне станице.

Звездани град ''Јуриј Гагарин'' Москва

Тада се у руском ''Звезданом граду'' за нови руски брод ''Буран'' припремала посада за специјалне задатке, као што су захват станица из космоса, њихов пренос на земљу у случају потребе ремонта, прелазак са орбите на орбиту, помоћу погонских мотора, то јест пилотирањем. ''Буран'' у том тренутку није био спреман, нити је за њега било ракете, па је одлучено да се адаптира класични брод ''Сојуз''. 

Посаду су чинили људи који су у потпуности савладали комплетан алгоритам програма за ''Буран''. Веома важну улогу у овој операцији је имао командир посаде. За то место је изабран високи стручњак са великим искуством, човек челичне воље и чврсте вере, Владимир Џанибеков.

Космонаут Владимир Џанибеков

Имао је право да сам бира другог члана и он се без размишљања определио за човека кога је одавно познавао, са којим је био и велики пријатељ. То је био авио инжењер Виктор Савиних, који је и најбоље знао ''Саљут 7''. Почеле су убрзане припреме за лет. Џанибеков је записао у свом дневнику: ''Ми смо живели са тим програмом. Ми смо га и у сну видели, не једном сам у сну радио оно што сам касније радио на јави, у космосу.'' Све ово би изгледало романтично и ружичасто да није било чињенице да је њихов пристанак на овај лет је био што и пристанак јапанских камиказа и да лако може бити пут без повратка.

Космонаут Виктор Савиних

Станица се, за све то време, полако приближавала Земљи и кретала све брже. Да је касније могла да прича шта је све било, испричала би како се једног, сада већ априлског јутра изнад ње надвила црна сенка. Сенка је падала од огромне беле птице – летилице злослутнице и да јој је та птица и раније прилазила, али не овако близу.

Но пошто се заклела земља рају да се тајне све одају, тако се и десило да је неколико година након овог догађаја Владимир Савиних добио из Америке на поклон фотографије ''Саљут 7'' испод којих је писало ''Мртва руска станица Саљут 7''. Тај снимак је урађен са шатла ''Челенџер'', који је лансиран 29. априла 1985. године.

Сергеј Сергејев, специјалиста балистичар Центра надземне космичке инфтаструктуре, тврди да су се Американци за овај лет спремали раније и то још од првог лансирања станице ''Саљут 7''. Према руским подацима, "Челенџер" је први пут ушао у орбиту "Саљута" још октобра 1984. године, када је ''ухапсио'' мањи шпијунски сателит и однео га на Земљу. То је била једна од етапа тражења и захвата недиригованих космичких летилица. Овај априлски лет ''Челенџера'' је имао задатак не да захвати станицу него да имитира њен захват. Разлика између орбита шатла и "Саљута" је била 1,7 степени и помоћу одређених логаритама станица се могла узети, међутим, маневром приближавања великим космичким објектима се и завршавао овај тајни програм.

''Саљут 7'' снимљен са ''Челенџера''

Друго, није ни било планирано, нити разрађено, ипак мало је рећи да је ово била генерална проба, пре да је претпремијера, јер је слетање било такво као да је ''Саљут – 7'' већ у депоу ''Челенџера''. У теретном делу ''Челенџера'' налазила се специјална космичка лабораторија уз чију помоћ је могло бележити и прaтити све шта се догађало са ''Саљутом''. Маса и димензије ове специјалне лабораторије су били приближни димензијама и маси ''Саљут 7''.

''Челенџер'' је фактички одрадио све што је требало да се одради приликом захвата орбиталне станице. Након овог лета, Американци су били у потпуности спремни да заузму руску орбиталну станицу, поморским војним речником речено - ''на абордаж''.  У овом случају би то значило сусрет на орбити, што подразумева процене и алгоритам као код спајања брода са станицом, а што је "Челенџерова" специјална лабораторија већ у потпуности урадила. Шта се даље догађало, у идућем писму, драги читаоче.

Извори:

http://www.federalspace.ru/4604/

http://library.khai.edu/pages/ukraine_and_spice/buran.html

http://epizodsspace.airbase.ru/bibl/pervushin/loz-loz/loz.html

http://astronaut.ru/as_rusia/vvs/text/jahnibekov.

htm?reload_coolmenus

http://www.astronaut.ru/as_rusia/energia/text/

savinih.htm?reload_coolmenus

http://www.federalspace.ru/10672/

http://geektimes.ru/post/215627/

http://www.dazzle.ru/politika/atokrc.shtml

http://geektimes.ru/post/186610/